'Lost in life'-II sezona Changed my life :-)

Lost in life Part 12.

Lost in life

Part 12.

***okej,dosta njih mi se u inboksu obratilo u vezi ove priče.Istina je da sam imala blokadu I nisam mogla da nastavim,koliko god se trudiila.To što bih napisala jednostavno nikada ne bi bilo dovoljno dobro,I dugujem vam ogromno izvinjenje zbog ove priče.Ne znam koliko će je vas sada pratiiti,ali ja sam kriva za to,znam.Izvinite.Predugo vremena je prošlo od poslednjeg nastavka,a eto,možda sam ovim nastavkom malo upropastila priču,I znam da je užasno,ali bolje nisam mogla.Žao mi je ako sam izneverila nekoga.Značilo bi mi da prokomentarišete,jer sam zbog vas I nastavila priču.Hvala unapred,volim vas.

Ludim.Svuda oko mene čujem glasove koji mi prete da će me uništiti.Harry me bespomoćno gleda,ne znajući šta da uradi.I ne može ništa da uradi,znam to.Sada,sada je gotovo.Osuđena sam na godinu dana uz moje roditelje.Bez privatnosti,bez ičega.

Harry:,,Bella,da li želiš.....’’

Pogledala sam u njega,stavljajući obe ruke na glavu i namrštivši se.

Ja:,,Harry,odlazi.Idi sada,molim te,ostavi me malo samu.Treba mi to.’’

Spustila sam pogled,dok se on polako približio i ispustio jedan poljubac na moje čelo.Osetila sam se sićušnom,i zaštićenom ali to nije moglo da promeni ono što sledi.Ništa nije moglo.Ponekad se zapitam zašto sve mora biti ovako?

On izađe iz sobe,i ja se zgrčih na krevetu,dok su mi u glavi odjekivali glasovi.

’Uništićemo te,Bella.’

’Uništićemo Harryja.’

’Sve što imate’

’Sve će nestati.’

Suze su počele da miluju moje obraze dok je strah razarao moje telo.

’Bella?’

Podigla sam glavu.Suze su mi zamućivale vid ali sam mogla da je vidim.Čuvara.

Ja:,,Zašto mi radite ovo?Zar ne zaslužujem normalan život?’’

Ona mi ništa nije odgovorila,već samo uzdahnu.Primetila sam da joj je neprijatno,pogotovo što je verovatno pretpostavila da ću se ovako ponašati.

Čuvar:,,Upozorila sam te Bella.’’

Ja:,,Dođavola sa tvojim upozorenjem.Je l ti je prijatno kada me gledaš ovakvu?Zar ne postoji način da sve ispravim?’’

Čuvar:,,Bojim se da ne..’’

Odmahnula sam glavom i još jače zaplakala.

Ja:,,Poludeću od ovih glasova!Učini da prestanu!’’

Čuvar:,,Ne mogu...šta god uradila,biće tu,dok ne dođe red na tvoje roditelje da te posete i ostanu..godinu dana’’

Kao da će mi to olakšati sve.Naravno da neće.Možda me čak i više izlude.

Ja:,,Moram da pobegnem.Moram da pobegnem odavde.’’

Čuvar:,,Ne.’’

Počela sam da ustajem sa kreveta,kada sam ponovo začula njen glas.To jest,moj glas.Komplikovano je.

Čuvar:,,Videćeš duhove,Bell.Po ulici,svuda.’’

Ja:,,Koliko gore može da bude?’’

Namrštila sam se,i zalupila vratima,izlazeći iz sobe.

Vazduh na ulici pomogao mi je da se priberem,mada i dalje nisam bila potpuno mirna.I dalje sam čula glasove,ali sam uspela da se skoncentrišem na sve te srećne ljude koji šetaju držeći se za ruke oko mene.Iznenada,hladni talas prošao je kroz moje telo,i ja se naslonih na zgradu,pokušavajući da uhvatim svoj dah.Šta se upravo desilo?Pogledah oko sebe,i ugledah belu sumaglicu.Što je bilo jako čudno,zapravo.Osvrnula sam se,i ostali ljudi,nisu obraćali nikakvu pažnju na ovu čudno pojavu.Znači,samo ja mogu da je vidim.

’Vidiš me?’

U sumaglici se oblikova visoka,plava devojka,koja bespomoćno pogleda u mene,sa ogromnom tugom u očima.Htela sam da je ignorišem,stvarno sam i trebala da je ignorišem.Ali nisam mogla.Osećala sam sve što ona oseća.To je čudno,zapravo.Kao da ja nisam jedina osoba u sopstvenom telu.Još jednom pripazivši da nema novinara ili nečeg sličnog,klimnuh glavom,prisiljavajući moje usne na mali smešak,kako bi se ona barem malo oraspoložila.

’Što znači da ti možeš da mi pomogneš?’

Nisam znala šta da kažem,već sam joj dala znak da govori.

’Ja sam...poginula sam.’

Stajala sam naslonjena na hladnu ciglu od koje je ova zgrada bila sačinjena i pokušavala da istovremeno slušam ovu izgubljenu devojku i da se ne ponašam...krajnje čudno.

’Moje telo još nije pronađeno,i to je ono što me muči.Jurila sam ogromnom brzinom kroz put,i nisam primetila rupu na betonu,pa se auto prevrnuo i ja sam okončala svoj život.Pa,da li bi možda mogla,da nazoveš moje roditelje,i da im kažeš gde se nalazi moje telo?Vidim da si prilično zbunjena,pa pretpostavljam da je sve ovo što ti se dešava jako novo,zar ne?’

Nasmeših se,i još jednom klimnuh glavom.

’Znam.Naviknućeš se,već.Ovde postoji mnogo izgubljenih duša koje čekaju na tebe.Veruj mi,znam kako je to biti nov u nečemu.Zovem se Lana.’

Ja:,,Bella.’’

Rekoh neprimetno,kao da sam šaputala vetru.

’Bella,možeš li da mi pomogneš?’

Ja:,,Pođi sa mnom.’’

Tiho izustih,vraćajući se u onu prostoriju iz koje sam izašla.Dovodim duha kući.Pitam se kako će Harry reagovati.Ili Bella čuvar..to će biti nezgodno.

’Živiš ovde?kul mesto’

Ja:,,Hvala ti..i ti izgledaš poprilično lepo..za mrtvu osobu.’’

Promukli muški glas izgovori moje ime,i ja začuh korake kako mi se približavaju.

Odjednom,on poskoči unazad,ispustivši jedno ’šta kog đavola’ i oslonivši se na fotelju.

Ja:,,Upoznaj...Čekaj,vidiš je?’’

Okrenula sam se ka Lani,koja je plakala i smejala se u isto vreme...Nemoj mi reći,bila je directioner?Oh.Zašto me to ne čudi,zapravo?

Harry:,,Bella,kog đavola izvodiš?’’

Ja:,,Potrebna joj je moja pomoć.’’

’ja sam ogroman fan,o Bože,nikad nisam ni sanjala da će se nešto ovako meni desiti...’

Harry:,,Da li si ti to upravo dovela mrtvog fana kod nas u stan?’

Oblizao je usne i namrštio se,iskazujući nezadovoljstvo.

Ja:,,Šta je tu čudno?Mogu li da upotrebim tvoj mobilni?’’

Harry:,,Umm...Okej.’’

Zbunjeno je rekao.

’Mislim da ću umreti.’

Harry:,,Obično se ne šalim sa tim stvarima,ali ti si već...ovaj,mrtva?’’

Ona se nasmeja i odmahnu glavom.