''Hajde ustaj, vreme je za skolu. Prvi dan je zavrsne godine, zar nisi uzbudjena?'' mama me je pitala dok me je gledala sa vrata dok sam se ja prevrtala u krevetu i nisam htela da ustanem. 

''Um, ne mama, nisam uopste uzbudjena. Tek smo se preselili ovde! Ne znam nikog ovde niti imam prijatelja.'' Rekla sam joj sedajuci na ivicu kreveta i gledajuci pravo u nju. 

''Oh draga prestani. Sigurna sam da ce te svi zavoleti vec prvi dan. Sta ima na tebi da se ne svidja? Sarmantna si,slatka i pametna.'' 

''Da da mama. Mozes li sada da izadjes? Istusiracu se i spremiti.'' Rekla sam uzimajuci peskir i stvari koje cu obuci.

''Naravno duso, samo sidji dole do 7:30 da ne bi zakasnila.'' Rekla je, zatvorila vrata i otisla.

Usla sam u kupatilo i spustila stvari. Uzela sam cetkicu za zube, nanela paste i pocela da trljam zube. Posle nekih 5 miuta, usla sam u kadu i pocela da se tusiram. Kada sam zavrsila, nezno sam obrijala noge. 

Iskljucila sam vodu i zgazila na peskir. Uzimajuci drugi, obmotala sam ga oko tela. Uzela sam jedan manji peskir i u njega umotala kosu. 

Prvi dan skole je kao modna revija. Moras da se obuces da impresioniras. Kako god, ja cu se samo prepustiti srtruji. Samo mi nije jasno kako druge devojka mogu da stave tonu sminke na sebe i jos da udju u odecu koja je za nekih 5 brojeva manja. Tako pokusavaju da impresioniraju momke ali zapravo lice kao da su izasle iz cirkusa. Smesno je ako mene pitate.

Trazila sam neku haljinu u ormanu i nasla sam je. Haljina do kolena sa cvetnim dizajnom. 

Osusila sam kosu i uzela neseser sa sminkom. Stavila sam malo rumenila,maskare i sjaja za usne. Inace ne stavljam sminku, tj. uglavnom je stavim nekada da bih se osetila malo zivljom. Ako znate na sat mislim? 

Zavrsila sam. Naparfemisala sam se i sisla. Spremna sam da idem.

Stala sam ispred ogledala. 

Hmm nisam losa, zapravo i ne izgledam kao da sam izasla iz cirkusa.

Pogledala sam na sat na kome je kazaljka ocitavala 7:00. 

Usla sam u kuhinju, tu je sedeo moj otac koji je citao novine, a moja majka je naravno pripremala dorucak. Samo od mirisa, krenula mi je voda na usta. I to je bilo moje omiljeno jelo. Jeej.

''Aw London, izgledas prelepo. Koliko vidim, pogusavas da impresioniras nekog vec prvi dan?'' 

Nasmejala sam se pre nego sto sam progovorila.

''Ne tata, ja se ovako uvek oblacim i hvala.'' Rekla sam sedajuci preko puta njega.

Moja mama je stavila tanjir pun palacinka ispred mene koje sam u roku od 5 minuta pojela. 

''Ovo je bilo ukusno.'' Rekla sam joj. 

Nasmejala se i rekla ''Pa to je dobro za cuti. Hajde sad idi i spremi se da ne zakasnis u skolu, s' obzirom da ti je prvi dan.''

''Lepo se provedi.'' Vikali su dok sam uzimala torbu. 

Izasla sam napolje i usla u auto. 

Nadam se da ce sve biti ok. 

~

Kada sam parkirala, krenula sam ka glavnom ulazu. Ispred skole tacno mozes videti kako su podeljeni. Sportisti su bili sa navijacicama. Streberi su bili svi zajedno uceci za neki test verovatno i ako znaju da ce dobiti dobru ocenu i poloziti. Oni talentovani su bili u krugu, igrali a neki su i pevali. I losi momci su bili naslonjeni uza zid, puseci cigarete. I imate one normalne, koji su po svuda. 

Kada sam prolazila, cula sam zvizdanje momaka i dobacivanje. ''Hej mala, dodji ovamo!'' Ignorisala sam ih dok nisam usla. Videla sam navijacice koje mi salju smrtonosne poglede.

OKEJ?!

Sela sam ispred direktorove kancelarije, i cekala da onaj pre mene izadje.

''Ko je sledeci?'' Vikala je.

Ustala sam sa stolice i usla.

''Kako se zoves duso?'' Upitala me je gledajuci u gomilu papira.

''London Hill.'' Odgovorila sam.

''Drago mi je London, ja sam gospodja Marinez. Dobro dosla u nasu srednju skolu!'' Rekla je davajuci mi rapored casova.

Nemam pojma ni gde je moj ormaric. Gde dodjavola treba da ostavim stvari? Pa ne planiram da ih ceo dan nosim uz sebe.

Hodnik je bio prazan. To je verovatno zato sto je zvonilo za pocetak casa pre nekih 10 minuta, a ja jos lutam pokusavajuci da nadjem ucionicu. Koji kreten. Primetila sam ormaric koji nije imao katanac. To je moj ormaric. 

Pa zdravo moj novi ormaricu. 

Otvorila sam ga i u njega ubacila jaknicu i neke sveske, i neke slike mojih prijateljica iz New York-a. Toliko je drugacije ovde u Kaliforniji.

Sve sam ubacila i zatvorila ormaric.

Kada sam se sagla dole da uzmem torbu i podigla glavu gore, vrisnula sam i pala unazad. I to jako oba. I vrisnula i pala. Haha.

Pored mene je bio decko koji je vislji od mene, mozda za glavu, imao je braon kovrdzavu kosu. Telo mu je bukvalno bilo prekriveno tetovazama. Iako je nosio dugacak rukav, mogla sam ih videti. Crne uske farmerice sa belim starkama. Imao je prising na donjoj usni. Ali ono sto me je najvise prodrmalo, bile su njegove zelene oci. Momentalno su isisale zivot iz mene. Prestala sam da disem. Bio je prelep ali nisam htela da zna. 

''Jel si dobro mala?'' Rekao je gledajuci dole ka meni.

I onda sam skapirala da sam jos uvek bila na podu.

Bravo London, glupaco!

''Da, dobro sam ali si me mnogo uplasio.'' Rekla sam mu, ustajuci i odbijajuci njegovu pomoc. Ne znam ga.

''Nova si ovde mala?'' Rekao je gledajuci u mene.

''Da.'' Odgovorila sam, uzela torbu i stavila je preko ramena.

''Kako se zoves draga?'' 

Pa sigurno nije draga hah.

''London, a ti?'' Pitala sam ga dok sam se spustala niz hodnik a on je izao ispred mene. Unazad. 

Zaustavio se i smrtonosnim glasom mi je sapnuo.

''Ja znam tvoje, a ti saznaj moje.'' Rekao je i njegov glas je slao trnce niz moju kicmu.

Okrenuo se i otisao u suprotnom smeru.

Sta je dodjavola ovo bilo?!

TO JE TO. PRVI DEO. AKO VAM SE SVIDI, POSTAVICU I DRUGI :) KOMENTARISITE,LAJKUJTE ITD.. 

Kada lose upozna dobroRead this story for FREE!