Nikolas Kratos I Ja

XVII.

Pogledala sam se zadovoljno u ogledalo i krenula da izlazim.

'Tinče idem ja.'

'Uf, uf kako si prelepa.'- poslala mi je poljubac.

'Hvala ti ljubavi. Zaključaj, ne znam kad ću i da li ću doći.'

'Neće te Kratos ovakvu pustiti nazad kući.' - smejala se.

'Ludačo, ajde idem.'

Izašla sam napolje, auto me je već čekao, a takođe i Nikolas koji je stajao naslonjen na auto.

'Prelepo izgledaš.'- poljubio me je u obraz i očarano gledao.

'Hvala ti.'- osetila sam kako mi obrazi gore, što od njegove reći, što od njegove poglede.

Otvorio mi je vrata, ja sam ušla unutra, a zatim je i on. Uhvatio mi je ruku i isprepleteo naše prste.

'Ne vredi šminka, tačno se primeti kad su ti obrazi crveni.'- nasmešio se i poljubio mi je ruku.

'Onda me ne gledaj tako i neću crveniti.'

'Jače je od mene.'

Nakon dvadesetak minuta stigli smo. "Magnificent" je bio jedan od najboljih i najelitnijih mesta ovde. Do sad nikad nisam bila ovde. Samo što smo izašli iz auta blicevi su nas napali. Nikolas me je uhvatio oko struka ,zatim je stao ispred ulaza da nas slikaju.

'Gospodine Nikolas ovo je vaša devojka, zar ne?'

'Da.'- kratko je rekao i pogledao u mene. Njegov pogled mi uvek zacrveni obraze i to je bilo nešto što sam najmanje volela.
Uhvatio me je za ruku i ušli smo unutra.
Oči su mi šarale okolo i ovo je zaista najluksuznije mesto na kojem sam ikada bila. Svi su bili prelepo odeveni, prefinjeni i sa osmesima od milion dolara.

'Nikolas, zdravo!'- prišao nam je srednovekovni čovek, skockan u skupo odelo.

'Zdravo, kako ste!?'- nasmešio se.

'Dobro sam sine, kako si ti?'

'Odlično.'

'A ova prelepa mlada dama je pretpostavljam tvoja lepša polovina.' - nasmejao se, a ja sam mu učtivo pružila ruku.

'Ja sam Anja, drago mi je.'

'Moja devojka.'- nadovezao se.

'Drago mi je Anja, ja sam čika Hugo, drug njegovog oca.' - nasmešila sam se i klimnula glavom.

'Konačno si se uozbiljio. Možemo li da očekujemo svadbu uskoro?'

'Nemoj da mi uplašiš devojku sad.'- nasmejao se Nikolas, a Hugo je počeo da se smeje na glas.

'Neću, uživajte deco.'- rekao je i zatapkao Nikolasa po ramenu ,zatim  je krenuo svojim putem.

'Želiš li nešto da popiješ?'

'Mogla bih belo vino.'

'Može, dođi da vidimo.'- uzeo me je za ruku i hodao prema konobarici.

'Možemo li dobiti dve čaše šardone 2002 godište Leroy Domaine?'

'Naravno gospodine.'- klimnula je glavom devojka, vidno uzbuđena zbog Nikolasa.

'Da zakažem sobu ovde večeras?'- uzeo je pramen moje kose i uvio svojim prstima.

'Ne Nikolase, ko zna koliko košta soba ovde...'- nasmejao se na moju izjavu.

'To nije problem.'

'Ne želim, sasvim nam je dobro u tvom hotelu ili kod tebe kući.'

'Anja "Magnificent" je moje mesto.'

'Molim?'

'Ovo je moje.'- kaži prstom mi je napravio krug, a ja sam ostala zatečena.

'Izvolite gospodine Nikolas.'- rekla je konobarica koja nam je donela vino.

'Hvala.'
'Anja jesi li dobro?'

'Jesam, samo procesiram informaciju.' - otpila sam vino na eks i stabilizovala sebe.

'Ne možeš da piješ Leroy Domaine na eks.'- smejao se slatko i počeo da demonstrita.

'Ovako, malo promutiš, zatim pomirišeš i na kraju otpiješ gutljaj i uživaš.'

'Ja ću da pijem kako ja dođavola želim, nisam porasla sa tim fensi manirima.'

'Zato si i tu gde jesi.'- nasmejao se.

'Ne razumem šta želiš reći?'

'Drugačija si od svih ostalih. Do sad sve devojke su pokušavale da odglume "bogataške" manire, ali ti si prosto drugačija. Zato si i tu gde jesi. U mom srcu i neumorno šetaš u mojoj glavi nonstop.'

'Prosto me iznenađuješ.'- osetila sam vrelinu na moje obraze.

'Još jedna čaša?'

'Može.'

'Dali želiš da plešemo?'

'Ali ti si jednom prilikom rekao da ne plešeš...'

'Sa tobom i za tebe, plesaću.'
'Želiš li?'

'Da, naravno.'- uzeo me je za ruku i poveo prema ostalim parovima koji su plesali. Zaplesali smo u ritmu muzike.  Gledala sam njegovo lice,toliko je bio savršen da mi se prosto činilo kao da gledam u umetničko delo.

'Ne mogu da ti opišem koliko me privlačiš...'

'Osetila sam ja to još od našeg prvog pogleda.'

'Mmmm... Sad sam znatiželjan.'

'Tvoj pogled prema meni je drugačiji nego prema ostalima. U trenutku kada sam te uhvatila kako gledaš u mene, znala sam da je to strastveni pogled pun nedokazanih stvari.'

'Obožavam te, je l' sam ti to rekao?'

'Nisi.'- nasmejala sam se.

'Evo sad ti kažem. Obožavam te Anja.'

'Nemoj, znaš da odmah crvenim...'

'Volim tvoje crvene obraze.'- ostavio je poljubac na moje čelo.

Autor POV

Nekad sve što nam treba je samo jedna osoba. Jedna osoba koja vas u potpunosti razume, jedna osoba sa kojom možete podeliti sve, svoje misli, svoja osećanja, svoje muke... Jedna osoba kojoj bezuslovno veruješ i koja će te saslušati bez osuđivanja. Ta jedna osoba koja neće odustati od tebe. Ta jedna osoba bez koju ne možeš. Ponekad sve što nam zaista treba je neko ko će biti tu. Unela je nešto u njegov život za šta nije ni znao da mu nedostaje. Biti sa njom je za njega bili kao da je pronašao osobu koju je davno tražio. Zapravo Nikolas i nije bio neko ko se tako brzo zaljubljuje. Ali sve dok nije upoznao Anju... Pronašao je nju i shvatio da ne želi da provede ni dan bez nju. Bilo je jednostavno i lako. Možda su to i najbolje veze. Veze koje počinju neočekivano. A Anja, ona je isto mislila da je najbolja ljubav ona neočekivana. Ne biraš prstom čoveka i stežeš palčeve da uspe, nego samo ga sresćeš sudbinom i to je to. Tako su se lako zaljubili jedno u drugo. Privukli na način koji niko ne zna da objasni. Ali oboje su jedno znali sigurno, a to je da se ludo vole. Ljubav uvek pobeđuje....

Xoxo.
-Vaša Inna. ❤️