Nikolas Kratos I Ja

XVI.

'Dobro jutro!'- u su glas rekli Ingrid i Kilian.

'Dobro jutro.'- uzvratila sam sa osmehom.

'Dobro jutro.'- kratko je rekao Nikolas i nastavio. 'Anja dođi za pet minuta u moju kancelariju.'

'U redu.'- otišao je, dok sam ja malo stala da porazgovaram sa kolegama.

'Kako si Anja?'- upitao me je Kilian.

'Dobro, kako ste vi?'

'Ja sam odlično.'-uzvratio je,ali mi se nikako nije svideo njegov ton dok razgovara sa mnom.

'Drago mi je.'- kratko sam se namešila i mahnula, zatim sam sela na svoje mesto. Ostavila sam stvari, uzela sam tablet i dokumente i pokucala na vrata.

'Uđi Anja.'- začula sam njegov glas.

'Danas imate sastanak sa firmom Bonita u pola dvanaest, u dva sastanak sa Mateom i večeras privatnu zabavu u "Magnificent". ' - klimnuo je glavom kada sam završila.

'Večeras i ti ideš sa mnom.'

'U redu.'

////////////

Sastanak se uveliko pripremao u kancelariji. Svi su trčali zauzeto zbog toga što se sve iznenada dogodilo. Nikolas je otišao na ručak, dok sam ja ostala da pripremim potrebne dokumente.

'Sve je spremno?'

'Jeste Anja. Čekamo još da dođu.'

Svi su seli na svoje mesto i ubrzo je stigao Nikolas zajedno sa gostima.

'Anja sve je spremno?'

'Jeste.'- kratko sam odgovorila.

'Anja!?'- muškarac do njega je zbunjeno rekao i dok sam trepnula došao je do mene i zagrlio me je. Sinulo mi je iz dupe u glavu da je to Fabio, drug sa fakulteta.

'Fabio!?'- uzvratila sam zagrljaj.

'Gde si ti lepotice, izgubila si se!'-veselo je rekao.

'Evo me, ja sam tu. Ti si taj koji se izgubio.'- brecnula sam ga, a on se nasmejao.

'Khm, khm.'- začuo se Nikolas koji je pročistio grlo i upitljuvo je zatresio glavom.

'Mi se znamo još od fakulteta, bas smo dobri prijatelji.'- kratko sam rekla,dok su svi pogledi bili upereni prema nama.

'Jeste, jednom sam pokušao ja nešto više, ali ova ledena kraljica me je tako frendzonovala da nisam još jednom pomislio na to.'- smejao se, ali Nikolasu nije baš bila smešna cela ova situacija.

'Možemo ponovo pokušati, naravno ako si slobodna.'- namignuo mi je i prebacio ruku preko mog ramena.

'Ne lupaj.'- nasmejala sam se i prevrnula očima, zatim sam pomerila njegovu ruku.

'Ako je drama gotova da počnemo sastanak.'- zaključio je Nikolas.

'Šalimo se, ali ozbiljno jesi li još uvek single?'

'Nisam Fabio nisam, sedi i učuti.'- kroz zube sam rekla, a on se smejao.

'Opa, pijemo kafu posle sastanka, moram saznati ko je sreć...'

'Ja sam srećnik Fabio, ja.'- prekinuo ga je Nikolas, a ovaj se ukopao na licu mesta. Promenio je boju lica i zbunjeno gledao u mene, pa u Nikolasa.

'Ako si se uozbiljio i vratio u stvarnosti možemo li konačno početi?'

'Da, da naravno.'- pročistio je grlo i krenuli su sa sastankom. 

Ubrzo su se sporazumeli i potpisali dogovor, zatim smo se pozdravili i Fabio je otišao.

'Anja možeš li doći u moju kancelariju?'

'Da, naravno.'- pošla sam za njim.

Otvorio mi je vrata i dozvolio da uđem prva, zatim je on ušao i zatvorio vrata. Približavao mi se dok sam ja koračala unazad. Ubrzo sam osetila zid iza sebe.
Uhvatio mi je obraz i sočno poljubio.

'Šta radiš Nikolase?'

'Ovo je mrtvi ugao,ništa se ne vidi.'- tiho je rekao i ponovo spojio naše usne.
Ruka mu je šarala kroz moj struk, pa je završio na moju zadnjicu. Gricnio mi je usnu i prekinuo poljubac.

'Ti si samo moja, da te potsetim. Ove usne, ovo telo, sve je samo moje.'

'Ljubomoran si na Fabio?'

'Fabio je mala maca za mene ljubavi.'- nasmejala sam se.

'Priznaj Kratose, ljubomoran si.'- kroz smeh sam rekla, a on je krenuo da mi ljubi vrat. Moj smeh je nestao,ali je sledio zadovoljni uzdah. Njegove šake su skliznule duž moja leđa. Srce mi je kucalo nenormalno brzo, topila sam se ispod njegovog dodira. Kao da je topio led koji sam godinama gradila kako bi zaštitila sebe od ljubavnog bola. U tom trenu sam sve shvatila. Ovaj čovek je moj mir i nemir, on me raduje, on donosi svežinu i boju u mom životu i to radi na najlepši, nonšalantni način.

'Priznajem, ne volim da te neko drugi dodiruje.'- naslonio je svoje čelo na moje i palcem mi je mazio obraz.

'To mi je drug.'

'A-a. Ne volim, ja sam tvoj drug, tvoj dečko, tvoj muškarac... Ostali me ne zanimaju.'

'Nikolase ne budi toliko posesivan...'

'Kada je nešto moje, ja želim da bude samo moje.'

'Pa tvoja sam već...'- prevrnula sam očima.

'To zvuči tako lepo kada ga ti izgovoriš. Naravno da si moja, zauvek ćeš ostati.'

'To su prevelike reći za nasu vezu. Još uvek smo na početku...'

'Siguran sam.'

'Kako?'

'Kada pogledam u tvoje oči, vidim našu zajedničku budučnost. Vidim ostatak mog života. Po prvi put ovako volim. Mislim da će biti i poslednji.'

'Koliko ovo lepo zvuči, toliko me i plaši.'

'Zašto?'

'Upoznajem novog tebe. Tebe za kog sam mislila da si bezosećajni robot...'

'Anja, povezanost koju osećam prema tebi ne mogu rečima da opišem. Upoznajem i ja novog sebe, ovo nije baš moje fabričko stanje.' - zakikotila sam se.

'Kompliciran si, ali mislim da sam te polako počela razumevati...'

'Da li je ovo tvoj način da kažeš da me voliš?'

'Volim te su tako velike reći...'

'Razumem...'- okrenuo je glavu u stranu, ali sam mu uhvatila obraze i vratila njegov pogled na sebe, zatim nastavila da govorim. ' Ti si nešto najlepše što mi se dogodilo. Voljen si, čisto da znaš.' - nasmešio se i poljubio me je u nosić.
Popela sam se na prste i zagrlila ga oko vrata, dok je on omotao ruke oko mog struka i čvrsto stisnuo. Tad mi je sve bilo jasno... Nisam želela da ovo prestane, ovo je zagrljaj koji sam želela da traje. Zagrljaj iz kojeg ne bih htela nikada da izađem. Zagrljaj u kom sam pronašla sve što je falilo....

Xoxo.
-Vaša Inna. ❤️