Nikolas Kratos I Ja

XV.

'Uđi Anja.'- staloženo je rekao dok je stajao naslonjen na radni sto.

Tiho sam ušla i polako hodala prema njemu.

'Vidi Nikol...' - uzeo me je za ruke i ostavio poljubac na moje čelo.

'Isplanirao sam nešto za večeras.'

'Mmm?'- zbunjeno sam promrmljala.

'Idemo u moj hotel, zakazao sam masažice, uživanje u bazenima, večerica... Šta kažeš?'

'Zar nismo trebali na večeru sa Hernandezima?'

'Otkazali smo.'

'Super, laknulo mi je.' - grlio me je oko struka i pažljivo slušao.

'Jesi li u redu?'

'Jesam,što?'

'Očekivala sam svađu...'- nasmejao se.

'Ti si najmanje kriva. Ne brini o tome.'

'Ali upropastila sam tvoj ugovor...'

'Ako moji partneri ne poštuju izbor moje lepše polovine, neću da radim sa njima.'

'Sigurno si dobro?'- stavila sam ruku na njegovo čelo.

'Odlično sam Anja.' -sklonio mi je ruku i poljubio,zatim nastavio.
'Hoćeš da te odvezem kući da uzmeš nešto stvari, prenoći ćemo u hotelu?'

'Može, spremna sam za 2-3 minuta.'- kratko sam rekla i izašla iz njegove kancelarije. Pokupila sam stvari sa mog radnog stola dok me je Nikolas čekao. Uhvatio me je oko struka i tako smo hodali sve do lifta. Kada smo ušli unutra privukao me je i sočno poljubio.

'Žudim za ovim usnama od jutros.'- tiho je rekao i nasmešio se.

Gledajući njegov osmeh koji titra radosno kao neko dete i njegove nasmejane oči koje su sijale kao zvezda Danica, imala sam osećaj  kao da sam gledam svemir. Svemir sa ispomešanim bojama, zvezdama, meteorima... Ono što je budio u meni je bila iskrena ljubav. Čista i nevina. Tonem sve dublje u tu ljubav. Toliko da se plašim da neću moći bez njega...

///////////////////

Večerali smo tiho uz koji pogled i osmeh sa obe strana. Razgovarali smo tiho i polako smo se upoznavali. Pričao mi je o sebi. Otkrio stvari koje malo ljudi zna, otkrio je da duboko u sebi krije dušu, da nije robot bez osećanja.

'Svidela ti se hrana?'

'Ako ćemo iskreno, losos je savršen ali rižoto je pomalo čudan i suv.'

'Preneću to šefu kuhinje.' - uzeo mi je ruku i poljubio.

'Nikolas...'

'Da?'

'Šta će biti sa Hernandezima?'.

'Ne razmišljaj o tome. Opusti se.'

'Ne mogu,isto kao da sam ja kriv...'

'Anja, molim te. Ovo je naše veče, ostavi posao, ostavi Hernandeze, razmišljaj o nama.'

'Razmišljam o nama svih ovih dana.'

'Pričaj mi o čemu razmišljaš.'

'Ne mogu, ne želim da ti nametnem svoja velika očekivanja.' - zamahnuo je glavom pomalo nervozno i coknuo blago jezikom.

'Kada volim ženu, očekujem stopostotnu iskrenost, ništa ti meni ne namećeš.'- zaigrao mi je osmeh na lice kada je rekao da me voli. Mislim nije direktno rekao, ali kao da jeste. Zbunila sam se skroz i nisam znala šta da kažem i verovatno sam pocrvenela kao crvena paprika.