Nikolas Kratos I Ja

VIII.

Zahvaljujući njegovim ludim reakcijama svi su nas čudno gledali. Vratila sam se na ležaljku i ponovo namazala sebe sa kremom za zaštitu od sunca.

'Anja, dođi da se slikamo.'- začula sam Ingridin glas, te sam se okrenula i videla da se skupio ceo tim. Prišla sam polako razmišljajući gde da stanem. Mesto do Nikolasa je bilo slobodno, kao i mesto između Kiliana i Tine. Stala sam do njih i namestila sam se za sliku, osetila sam ruku preko mog ramena i nisam odreagovala misleći da je to Tina, ali kad smo se slikali shvatila sam da je to bio Kilian. Gospodin Nikolas je gledao u nas ozbiljno i samo je nakrivio glavu i cinično se nasmejao. Moram da rešim ovo sa Kilianom.

'Kiliane možemo li malo popričati?'

'Naravno Anjice, izvoli.'- pokazao mi je rukom da idem ispred njega, te sam ja krenula i stala nedaleko od ekipe.

NIKOLAS POV.

'Kreni, kreni sa mnom.'- kroz zube sam rekao i povukao Matea da idemo kao da uzmemo nešto, kako bih se približio i čuo njihov razgovor.

'Slušam te.' - rekao je Kilian.

'Ne znam kako da počnem...'

'Da počnem ja onda, sviđaš mi se.'- kao grom iz vedrog neba joj je rekao.

'Vidi slepca, vidi ga. Dobiće otkaz, još sutra.'- kroz zube sam promrmljao, dok se Mateo smejao. Njega situacija baš zabavlja. Uzeo sam telefon i stavio na uvo zato što je Anja pogledala prema meni.

'Kiliane mi možemo biti samo kolege, ponekad prijatelji za izlazak ali više ne. Izvini, morala sam da ti dam do znanja, ne želim da gajiš lažnu nadu.'

'Sve je okej.'- uzvratio je Kilian.

'Hvala ti na razumevanju.'-zagrlila ga je, a ja sam tako poželeo da su sad njene ruke oko mog vrata.

ANJA POV.

Izlet je prošao lepo. Šteta što neću ostati u ovoj firmi, ovo je baš retkost. Svi su bili raspoloženi, plesali smo na plaži, pevali, iznajmili su celu plažu za nas. Jeli smo i zatim smo namestili šatore za spavanje. Ja sam sa Tinom, podrazumeva se. Nisam mogla zaspati, pogledala sam na sat i videla da je tri ujutro. Izašla sam iz šatora i sela na ležaljku gledajući u nebo. Zvezde su obasijale nebo. Uživala sam u pogledu.

'Ne spavaš?'- začula sam muški glas iza sebe i okrenula se.

'Nebo je prelepo. Šteta je da se propusti ovakav pogled.'- rekla sam tiho i vratila pogled na nebo. Privukao je sebi ležaljku do moje i seo do mene.

'Odbila si Kiliana.'- kao grom sa vedrog neba je rekao.

'Prisluškivali ste?'

'Naravno da ne, začuo sam dok sam telefonirao.'

'Mhm, svejedno. Odbila sam ga.'

'Pa ti si dobra devojka.'- cinično je rekao.

'Želite mi nešto reći ili?'

'Anja, dali je tvoja odluka konačna da napustiš firmu?'

'Jeste.'

'Zašto?'

'Zašto? Prvo ponižavate me kao da sam vaš rob, drugo.. znate šta nema veze. Ne mogu da se raspravljam.'

'Izvinjavam se.'- kratko je rekao i pogledao me je u oči.

Nikolas se izvinio ili se meni tako čini?

'Molim?'

'Čula si me. Izvinio sam se.'

Iznenađenjo sam gledala u njega, nisam znala šta da kažem, samo sam se blago nasmejala i vratila pogled na nebo.

'Vratiću se u šator. Laku noć Anja.'