Nikolas Kratos I Ja

IV.

NIKOLAS POV.

Nekoliko puta sam uhvatio sebe kako gledam u nju. Smetali su mi pogledi na njoj, smetao mi je dečko koji joj je prišao i priča sa njom već petnaesetak minuta. Kako joj je lep osmeh. Kako otmeno i damski izgleda. Zanosna devojka.

'Nikolas, idi kod devojke,Giovanni je ne pušta.'- nasmejao se gospodin Hjuston.

'To mi je asistentica.'

'Šteta... Prelepa je.'- jeste, zaista je prelepa.

Popio sam čašu na eks kako bih imao razlog da idem do njih.

'Gospodine Nikolas, trebate nešto?'- pitala je nakon što me je ugledala.

'Viski.'- gubro sam rekao,a ona se uozbiljila.
Zašto ovo radim? Prema svim ženama sam nežan i zavodljiv,kad je ona u pitanju gubim se. Grub sam i nepodnošljiv.

'Izvinite, još jednu čašu Macallana.'- obratila se konobaru.

'Nikolase, dugo se nismo videli.'- pružio mi je ruku Giovanni.

'Da, kako si?'

'Super, ti kako si? Kako ide posao?'

'Kao I uvek,sve je savršeno.'- cinično sam rekao.

'Izvolite gospodine.'- rekla je tiho Anja i dodala mi čašu. Kad sam krenuo da uzmem čašu ruke nam se dodirnule, a ona me je pogledala pravo u oči i povukla ruku.

'Vi se poznajete?'

'Gospođica Anja je moj asistent.'- rekao sam i otpio gutljaj viskija.

'A da li bi gospođica Anja htela da pleše sa mnom?'

'Ne ,hvala na ponudi.'- rekla je pomalo odbivno i izmamila moj osmeh.

'Ako si završio sa razgovorom uzimam Anju, trebamo nešto dogovoriti.'- Anja me je čudno pogledala, a Giovanni se nasmejao cinično i otišao.

'Nešto nije u redu gospodine?'

'Sve je u redu Anja. Giovanni mi se ne sviđa, ne želim njega pored tebe.' - razgoračila je oči.

'Valjda mogu ja da odlučim ko se meni sviđa...'- popila je martini na eks i prkosno me je pogledala.

'Giovanni ti se sviđa? Ovaj bradati, nesređeni divljak?'

'To je njegov stil. U tome se ne mešam.'

'Molim te, pogledaj mene, pa pogledaj onog divljaka. Nebo i zemlja. Nije ni zemlja, ispod zemlje je on.'- cinično sam rekao.

'Vi tračarite sa mnom?'- kroz smeh je rekla.

Bože kakav osmeh. Retko se smejala kad je sa mnom. I kad se smejala to je bio više ciničan osmeh, nisam baš video da se ovako smeje iz srca.

'Zar ja nisam čovek?'

'Pomalo izgledate kao robot.'- razgoračio sam oči.

'Molim?'

'Izvinite... Ja sam preterala.' - nasmejao sam se, a ona se uozbiljila ponovo.

'Smej se Anja. Prelep osmeh imaš, šteta je da ga ljudi ne vide.'- nasmešila se nežno.

'Nastavi. Želim da čujem tvoje mišljenje.'

'Kako to?'

'Evo sad nismo šef i asistent. Reci kakav si prvi utisak dobila?'

'Ne, ne. Bolje da ne pričam.'

'Sad me još više zanima. Rekla si robot, dalje?'

'Pa delujete pomalo bezosećajno. Baš kao robot. Robot Kratos.'- uhvatila se za usne nakon što je izgovorila zadnje reči i plašljivo me jedva pogledala u oči. Nasmejao sam se zbog njene reakcije.