ŽIGOLO

18. poglavlje

Gosti su već počeli da pristižu kada sam se vratio na imanje. Utrčao sam u kuću i, ponovo preskačući po dva stepenika, odjurio na sprat. Susret sa majkom kao da me je probudio, obnovio. Bio sam pun energije. Uleteo sam u sobu i istog momenta se ukopao u mestu.
Mona je stajala ispred odledala. Bila je već obučena i našminkana dok je kačila svetlucavu minđušu na uho. Bila je potpuno fokusirana na tu radnju sve dok ja nisam upao unutra i privukao joj pažnju.
A ona je moju već imala! Gledao sam je kao da je priviđenje, nekakva vila koja je zalutala u ovu sobu i svoju lepotu posmatra u ogledalu.
Bila je nestvarno lepa sa tim ljubičastim očima koje je s merom naglasila i usnama koje su se blago razdvojile kada me je ugledala. Nosila je haljinu na kojoj se razlivalo bezbroj nijansi ljubičaste. Kao da ih je nekakav slikar užurbanim pokretima mešao i eksperimentisao nesvestan da je već stvorio pravo umetničko delo.

- Jesi li dobro? - pitala me je kada shvatila da neću progovoriti.

Zatreptao sam i samo pokušao da joj se osmehnem.

- Da... Jesam, samo... Isuse, prelepa si! - kažem pa požurim prema njoj, ali se zaustavim na korak od nje.

Raširim ruke kao da je ona zabranjena zona. Mona me sve vreme zbunjeno posmatra, jer joj, verujem, ličim na potpunog ludaka.

- Ne smem da te pipnem. Bojim se da nešto ne pokvarim, a tako bih te... - kažem, pa zaćutim, jer je bolje da ni ne pominjem ono za šta sad nemamo vremena.

Mona se slatko nasmeje. Priđe mi i kratko me poljubi.

- Kako je prošlo? -
- Savršeno. -
- Ispričaćeš mi kasnije sve o tome, a sad na oblačenje! -

Dvorište je bilo puno gostiju. Cveća je bilo na sve strane. Na platformi koja se nalazila desno od ukrašenog luka orkestar je svirao neku laganu melodiju bez pojačala.
Kretao sam se pored Mone držeći ruku nisko na njenim leđima želeći da svima dam do znanja da je ona moja i da jedino mogu da joj se dive izdaleka. Nije se bunila. Štaviše, mislim da joj se dopadala moja posesivnost kada nije prelazila granice normale.
Za vreme obreda sedeli smo jedno pored  drugog. Držao sam njenu ruku u svojoj dok su Evan i Selena izgovarali svoje zavete. Mona je naslonila glavu na moje rame, a ja sam pustio njenu ruku da bih mogao da je zagrlim.
Nikad nisam bio posebno romantičan tip, ali Mona je i to uspela da promeni. Slušao sam ono što su mladenci jedno drugom obećavali i poželeo da i ja njoj obećam neke stvari. Ne bi to bila prazna obećanja. Bile su to stvari koje sam istinski želeo samo sa njom, ali plašio sam se da ih izgovorim, jer nisam bio siguran da ću znati kako da svoje reči sprovedem u delo. Sve je ovo za mene bilo novo i verovao sam da ću upravo zato, u nekom trenutku, pogrešiti.
Detinjasto sa moje strane, znam.

Još neko vreme smo se zadržali u dvorištu. Pijuckali smo šampanjac i čekali priliku da čestitamo mladencima. Dan je bio sunčan i izuzetno topao, pa valjda zato kao da niko nije žurio da krene u hotel.
U nekoliko navrata imao sam osećaj da me neko gleda i ni jednom se nisam prevario. Kada god bih se okrenuo da potražim izvor tog osećaja nailazio bih na Stivenov pogled koji je isijavao mržnju. U početku sam mislio da gleda Monu i tumačio njegov izraz lica kao ljubomoru, što sam mogao da razumem. Skoro da sam počeo da pravdam budalu zbog takvog stava kada sam shvatio da njegove oči nisu uprte u nju njego u mene i da to što vidim u njima nije ljubomora nego nešto mnogo gore.
Jebiga, ako hoće da me mrzi neka me mrzi! Ali sam je kriv za sve što mu se desilo! Ja jedino mogu da mu zahvalim, jer da nije bio neverno đubre kakvo jeste Mona i ja se nikada ne bismo sreli. Ta misao mi izmami osmeh na usne.

Ups! Izgleda da je uvaženi advokat pomislio kako se njemu smeškam. Mislim da sam čak ovamo mogao da čijem kako je zaškrgutao zubima pre nego što je zgrabio Mel za ruku i počeo žurno da se udaljava.
Taj tip definitivno misli da se ceo svet vrti oko njega!