ŽIGOLO

16. poglavlje

Prošlo je nekoliko trenutaka pre nego što je Mona progovorila. Oduvek sam je smatrao prilično samosvesnom i sigurnom u sebe pa me je valjda zato njena reakcija toliko iznenadila. I zabavila.
Mogao sam da vidim kako joj se oči šire od iznenađenja, a one jebozovne usne razdvajaju u nemom pitanju.

- Ti si zaljubljen...? U mene? - pita dok se trudi da zauzda osmeh koji joj ipak izvija uglove usana.

I moje usne se šire. Ovog momenta mi liči na dete koje je saznalo da će dobiti željenu igračku.

- Zašto te to toliko čudi? - pitam smeškajući se.
- Ne znam. Mislila sam da si ti... imun na emocije. - ispali na kraju, a ja se nasmejem na sav glas.
- Imun na emocije? - ponovim zabavljeno. - Trebao bih biti jebeno hladan i uzdržan da bih bio to što ti misliš. -

Približim joj se još malo i glavu spustim do njenog uha, a ruku na njeno savršeno, čvrsto dupe. Stisnem ga i povučem je prema sebi.
Moj vreli dah zagolica njenu ušnu školjku kad progovorim.

- Da li sam stvarno takav? -
- Ne, ali... - pokuša, pa zaćuti kad shvati da reči koje izgovara zvuče kao tiho, uzbuđeno stenjanje.
- Tu vatru koja kao da ti gori pod kožom kad te dodirnem... Palim ja. Svaki put. -
- Da, ali to su sve telesne stvari. - odgovori sada malo pribranije.

Čak uspe i da se osmehne kao da želi da mi naglasi kako je ipak uspela da se izbori sa onim što joj moja blizina tako očigledno radi.

- U pravu si. Ali nisu samo to i ti to vrlo dobro znaš. - potvrdim pa je vrhom jezika liznem iza uha.

Niz vrat joj prospem nekoliko vrelih i vlažnih poljubaca.
Ona uzdahne pa se ponovo osmehne.

- Ne poričem da mi užasno prija to što sada radiš, ali zbunjuješ me. Govoriš kako među nama nije sve fizičke prirode, a uporno insistiraš na tome da mi pokažeš kako... kako... -
- Kako šta? Ovlažiš od nekoliko bezazlenih poljubaca. -
- Dođavola, nisu bezazleni i ti to vrlo dobro znaš. -

Ponovo se glasno nasmejem. Odmaknem glavu od nje taman toliko da mogu lepo da je pogledam u oči.

- Priznajem da me oduševljava to kako tvoje telo reaguje na mene i bilo bi prokleto jednostavno da je samo to. Ono što sam ti rekao o sebi, o svom ocu... Nikada nikome to nisam ispričao. Možda se ne bih ni usudio da nismo sreli Lauru, ali sada mi je drago što sam to uradio. Ne želim da imam tajne pred tobom. -

Monine ljubičaste oči sjajne su i staklaste dok me gleda. Podiže ruku i miluje mi obraz, a ja zatvaram oči, jer je njen dodir sve što mi trenutno treba.

- Želim da te upoznam. Želim da znam sve o tebi. - kaže, a glas joj titra od nekakvog uzbuđenja koje i ja osećam u sebi.
- Moram samo da te upozorim. Mnogo toga ti se neće dopasti. -
- Niko nije savršen. Uostalom, ne moraš da brineš za mene. Velika sam devojka i ne smeta mi da rizikujem zbog tebe. -
- Ali meni smeta. -
- Nema razloga. U ovome smo zajedno. Pomoćićeš mi, zar ne? -
- Uradiću sve što želiš. -
- Onda nemamo čega da se plašimo. -

Zagledam se u nju kao da nisam siguran da li je stvarna. Znam da postoji još mnogo stvari o kojima treba da razgovaramo, ali ne želim više da pričam.

- Možeš li ti sad da učiniš nešto za mene? - pitam je tiho dok prste uplićem u njenu kosu.
- Šta god želiš. -
- Želim da vodim ljubav sa tobom kako nikad do sad nisam. Polako. Kao da smo sami i kao da imamo sve vreme ovog sveta. Hoću da te navedem da svršiš onoliko puta koliko tvoje telo može da podnese pre nego što se srušiš od zadovoljstva i umora. Šta kažeš na to? Hoćeš li moći? -
- Probaj me. -

Njene reči zagreju me iznutra. Osmeh mi se kratko pojavi na licu, a onda nestane u trenu pre nego što je stisnem uz sebe. Moje usne uvuku njene u spor, ali strastven poljubac. Jezici nam se prepliću, miluju, dodiruju, a Mona prati tu njihovu igru vrelim uzdasima koji moje telo čine budnijim nego ikad. Svaki nerv u mom telu vapi za njenim dodirom, za našim spajanjem. Ali ipak ne žurim.
Polako je odvedem do kreveta. Način na koji se krećemo natera me da pomislim kako, u stvari, plešemo.
Kad se spusti na krevet kosa joj se raspe svud okolo. Bože, koliko je lepa! Spuštam se pored nje i sasvim polako prekrivam njeno telo poljupcima i dodirima. Ona se proteže, uvija. Uvlači mi prste u kosu, stenje i doziva me. U nekom trenutku, dok bude doživljvala jedan od svojih veličanstvenih orgazama, pokušaće da mi kaže kako je i ona zaljubljena u mene. Međutim, koliko god se trudila da sastavi tu jednu rečenicu, ne uspeva joj. Umirujem je i govorim joj da znam šta želi da mi kaže. Na nekoliko trenutaka njen snen i, od užitka, mutan pogled uspe da ugrabi moj i zadrži ga u mestu. Još uvek se trese sa mojim prstima u sebi, a onda moje lice povuče svom i počne da me ljubi gladno i strasno. Izdigne se i natera me da legnem. Prepuštam joj se. Obasipa me poljupcima. Dodiruje me. O, kako me samo dodiruje. Ostavlja vrele tragove na mojoj koži. Dah mi zapne u grlu kad jezikom počne lagano da klizi niz moj stomak.