Lucia je mlada, neiskusna devojka željna ljubavi i avanture.
Jednog sasvim običnog dana sreće čoveka koji je izgledao kao njen muškarac iz snova, ne sluteći šta će se desiti ako se upusti u avanturu sa njim...
Zanemarila sam postojanje lifta u mojoj zgradi, te sam krenula ka stepenicama. Trčećim koracima sam se popela do petog sprata. Mislila sam da ću na taj način izbaciti ovaj bes koji držim u sebi, ali grdno sam se prevarila. Osećala sam se isto, ako ne i gore. Iz minuta u minut sam teže disala, oči su mi se punile suzama, te sam se trudila da ih zadržim što sam više mogla. Sve u svemu, osećala sam se kao tempirana bomba koja samo čeka momenat kada će eksplodirati.
Uhvatila sam se za kvaku na vratima moga stana. Bila su otključana, te sam ušla unutra. Znala sam da je Antonija unutra, ali nisam imala snage da je odmah dozovem s vrata kao što to inače uvek radim. Čula je da je neko ušao, te je prišla.
"Heej, ti si. Nisam te očekivala.. Čekaj, zašto izgledaš tako??"-zabrinuto me je gledala pokušavajući da razazna šta mi se dogodilo.
Par trenutaka sam gledala u nju i ćutala, a onda sam joj utrčala u zagrljaj. Toliko sam je jako stegla da ne znam kako je i dalje disala. Suze više nisam uspela da suzdržim, toliko su jako navirale da mi je lice bilo mokro kao posle jutarnjeg umivanja. Jecala sam i drhtala dok me je ona čvrsto držala u svom zagrljaju i smirivala, iako i dalje nije znala šta se desilo, znala je da će biti tu uz mene šta god da je, kao što i jeste svakog puta.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Sve ću ti ispričati, samo mi daj još par trenutaka da se isplačem"-rekoh kroz jecaj, dok je ona samo potvrdno klimnula glavom i ćutala.
•••••••••• Sat vremena kasnije, sve sam joj ispričala. Sve do najsitnijeg detalja. Svaki momenat koji smo provodili zajedno, njegove reči, njegova dela... Bože koliko sam samo bila naivna..
"Lucia.. Zašto mi nisi rekla da je taj Filipo zapravo Filipo Romano.. tajknun, kriminalac... Bože.."-ponovo reče, nakon što sam završila sa pričom.
"Antonia, ja nisam imala pojma ko je on i čime se bavi.. Boze, da li je moguće da su svi oko mene čuli ko je i šta je Filipo Romano,i da je uzgred i oženjen samo sam ja bila gluva i slepa... Nisam imala pojma ko je on. Kada sam ga prvi put ugledala mislila sam da je on samo jedan bogati, pošten mladić koji je samo običan vlasnik neke kompanije ili nečega.. Ahhhh"-glasno sam izdahnula.
"Znam, ali da si mi barem rekla njegovo prezime, ili nekome oko tebe saznala bi dosta ranije ko je on.."-reče, dok je nežno prolazila svojom rukom preko moje.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Ufff.. bila sam toliko zanešena tih dana da nisam stigla ni sa kim oko sebe da pričam, samo sam želela da provodim vreme sa njim.. Ah, koliko mi je tada bilo lepo, ali sada shvatam da je sve bilo samo jedna obična farsa.."-rekoh, vidno razočarana u svoj život i sve oko sebe.
Ustala sam od stola gledajući u Antoniju.
"Idem da se istuširam i da sperem njegov prokleti dnk sa sebe"-izustih besno, te sam krenula ka kupatilu. Ćutala je i samo me pratila pogledom.
Odvrnula sam tuš, te su kapljice vode počele da padaju na mene. Glasno sam disala, žmurela i stajala kao kip na sred tuš kabine dok je voda klizila sa mog tela. Došlo mi je u misli nešto, što mi do sada nije padalo na pamet.
"Zašto bih ja bila žrtva njegovog prljavog manipulatorskog mozga. Vratiću mu za sve i to tri puta gore. Nije ni svestan kome se zamerio i koga je pokušao da obmane. Igraću prljavu igru na kartu osvete."
