Lucia je mlada, neiskusna devojka željna ljubavi i avanture.
Jednog sasvim običnog dana sreće čoveka koji je izgledao kao njen muškarac iz snova, ne sluteći šta će se desiti ako se upusti u avanturu sa njim...
Vozili smo se uz glasnu muziku u kabrioletu, povetarcem u kosi, njegovoj ruci na mojoj butini i mojoj glavi na njegovom ramenu. Osećala sam se divno. Iskrena da budem, ne bih se odvajala od njega, ali čeka me moj posao. Posao koji, kao što on kaže, ne moram da radim jer će mi on pružiti sve što mi treba, ali želim da radim jer ja sam pre svega jedna samostalna devojka koja želi da zaradjuje za sebe.
Oduvek sam takva bila. Tvrdoglava, ambiciozna i samostalna. Ne želim da bilo ko drugi upravlja mojim životom.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Zaustavio je auto ispred vinarije. Gledali smo se par sekundi, a potom i poljubili. Videla sam mu u očima da ne želi da ja trenutno budem na ovom mestu, ali ne može da se usprotivi mojoj volji.
"Izvoli"-sa zadnjeg sedišta je dozvatio veliki buket crvenih ruža i pružio ga u moje naručje.
"Kako.."-iznenadila sam se.
"Šš..."-stavio je prst na moje usne i nežno ih poljubio.
"Idi sada.. I ako ti se desi bilo kakva neprijatnost, odmah me pozovi."-reče, te sam klimnula glavom.
Izašla sam iz auta sa svojim buketom ruža i uputila se ka svojoj kancelariji.
Otvorila sam vrata i unutra ugledala Miu.
"Eeej ti si već stigla"-rekoh uz osmeh, te sam prišla i poljubila je.
Delovala je pomalo nervozno.
"Stigla sam pre 5 minuta. Kakav je to buket?"
"Dobila sam ga od Filipa.. Sad upravo.. Predivan je"-rekoh uz osmeh, te sam ponovo pomirisala ruže i stavila ga u vazu na svom radnom stolu.
Ponovo sam pogledala u Miu. Kao da nije bila oduševljena buketom.
"Tebi se baš i ne dopada?"-upitah je.
"Ne, dopada mi se. Jako lep buket"-reče, ali sam osetila da je još nešto htela da kaže.
"Alii...? Osećam da postoji ali"-rekoh.
"Izgleda da si se ti baš zaljubila"
"Prvi put ću to priznati javno. Jesam"-rekoh.
Preplitala je prste na rukama. I dalje je delovala čudno.
"Moram nešto da ti kažem. I možda je bolje da ti kažem sada, dok je još na početku"-reče, te je ustala od svog radnog stola i prišla ka meni.
Bila sam zbunjena. Osećam u vazduhu da nešto nije u redu.
"Šta Mia?"
"Bolje da završiš sa tim sada, dok je još početak. Kasnije bi te više bolelo"-reče blagim tonom, vrlo uznemirena.
"Ne razumem"-rekoh.
"Lucia, Filipo Romano je oženjen"-reče.
Osetila sam da me je nešto snažno probolo u grudima. Osetila sam kao da sam prestala da dišem. Krenulo je da mi odzvanja u ušima. Krenula sam da gubim ravnostežu, te sam rukom zakačila vaznu na svom stolu, koja je pala na pod sa cvećem i polomila se. Od tog momenta se više ničega ne sećam.
