Lucia je mlada, neiskusna devojka željna ljubavi i avanture.
Jednog sasvim običnog dana sreće čoveka koji je izgledao kao njen muškarac iz snova, ne sluteći šta će se desiti ako se upusti u avanturu sa njim...
Bude me glasovi. Nevoljno trljam oči i fokusiram se na to da čujem ko je u pitanju.
U hodniku čujem Filipa i još jednog muškarca. Prvi put da je još neko tu kada sam ja ovde.
"Neka spremačica dodje popodne, ti idi u nabavku za piće i hranu i neka bazen bude očišćen a trava u dvorištu pokošena."-bio je to Filipov glas.
"Razumem"-odgovori mu drugi muški glas. Čula sam korake da odlazi.
Nakon svega par trenutaka, telefon mu je zazvonio. Odmah se javio. Tiše je pričao nego inače.
"Ne mogu sada da pričam, u gužvi sam. Zvaću te kada budem mogao. Zdravo."
Ne znam sa kim je razgovarao, ali je bio kratak i tih. Ustala sam iz ležećeg položaja i sela naslonivši se na uzglavlje kreveta. Još uvek sam zevala i pokušavala da se razbudim. Nakon par trenutaka, ušao je u sobu.
"Ti si budna?"-reče pomalo iznenadjeno kada me je ugledao.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Fiksirala sam svoje oči na njega. Bio je obučen, slobodno mogu reći, sredjen.
"Ti si me probudio"-rekoh dok sam se rastezala u krevetu.
"Izvinjavam se"-prišao je i ostavio jedan dug poljubac na mojim usnama.
"Sa kim si to razgovarao?"
Zanimalo me je.
"Sa momkom iz posluge"-reče te prodje prstima preko moje gole butine.
"Mislila sam sa kim si razgovarao preko telefona"
"Nista bitno, posao"-reče te ostavi sitan poljubac na mojoj butini.
"Hajde obuci se pa da sidješ dole da doručkujemo. Čeka nas dug i zamimljiv dan"-reče, te skloni pokrivač sa mog tela.
"Jesi ti zaboravio da ja imam obaveze? Danas moram da radim"-rekoh uz mali smešak, te sam ga poljubila u vrat i iskočila iz kreveta.
Sedeo je na krevetu i pratio me pogledom. Vidim da mu se nije svidelo šta je čuo.
"Ne moraš da radiš"-ponovo je bio onaj ozbiljni Filipo, prodornog pogleda.
"Želim da radim"-rekoh samouvereno dok sam navlačila svoju haljinu na sebe od nogu ka gore.
"A i juče sam otišla sam posla ranije, zbog tebe. Ne želim da imam problem sa Mariom."
Primetila sam po njegovom izrazu lica da mu se ne dopada ovo što pričam.
"Mario? Ko je Mario?"-namršteno je rekao i ustao sa kreveta.
"Zamenik direktora."-odgovorih dok sam češljala svoju kosu i skupljala je u visok rep.
"Onaj što te je držao oko struka?"
Reče, a ja sam prasnula u smeh.
"Čak si i to zapazio?"-nije kao da nisam videla njegov pogled tada, ali ću se praviti da nisam.
"Ja sve vidim." -napravio je pauzu i prišao mi sa ledja. Obavio je ruke oko mog struka. "Pusti mene da ja rešim to sa Mariom, na moj način. Niti ćeš imati neki problem sa njim, niti ćeš ga videti više"-rekao je, a ja sam se iste sekunde okrenula ka njemu.
"Rekla sam ti, nemoj da se mešaš u moj posao. Molim te. Nastaviću da radim gde sam radila, i nastaviću da se vidjam sa tobom. Biće sve kao i do sada"-rekla sam, te sam ostavila sitan poljubac na njegovim usnama.
Primetila sam po njegovom disanju da mu se ovo ne dopada, da je besan ali da svim silama to potiskuje u sebi. Reč nije rekao.
Nakon toga smo otišli da doručkujemo. Nismo puno razgovarali za doručkom, odjednom je postao neraspoložen, a ja nisam želela da više rasplamsavam vatru.
Svidja mi se. Svidja mi se njegov karakter. Jak, snažan, grub a i nežan. Brzo plane, šta misli to i kaže. Misteriozan, promućuran i tačno zna šta želi. Sa njim sam sigurna i laka kao pero. Muškarac o kakvom sam oduvek maštala.
_______________
Ostavite komentar ukoliko čitate knjigu, znači mi💞
