Lucia je mlada, neiskusna devojka željna ljubavi i avanture.
Jednog sasvim običnog dana sreće čoveka koji je izgledao kao njen muškarac iz snova, ne sluteći šta će se desiti ako se upusti u avanturu sa njim...
Sedeli smo u dnevnoj sobi, oboje u belim bademantilima, upravo izašli iz bazena. Prišla sam stočiču na kom stoje žestoka pića, te sam oboma nasula malo viskija i odnela čaše do njega. Pružila sam mu piće i sela mu u krila. Obgrlio me je jednom rukom oko struka, a drugom je držao čašu i ispijao viski.
"Lepo mi je.."-tiho sam mu šapnula na uvo. Primetila sam da mu se koža naježila.
"I meni"-reče te me po ko zna koji put zadivi svojom bojom glasa.
Ahh mogla bih da ga slušam kako priča bez prestanka. Savršen muževan glas koji se slaže uz njegov fizički izgled.
"I, koliko dugo radiš u toj vinariji?"
"Dve pune godine.."-rekoh te uzeh gutljaj viskija.
"Hoćeš li mi dopustiti da ti ja nadjem neki bolji posao?" Ustvari.."
"Šta?"-upitah.
"Ti ne moraš ništa da radiš. Ti si stvorena da uživaš"
Reče, a ja prasnuh u smeh.
"Ma jel? E baš želim da radim i to baš u vinariji. Svidja mi se moj posao"
Primetila sam da mu se moj odgovor baš i nije naročito dopao.
"Tvrdoglava si, a ja baš i ne volim tu osobinu kod žena"-reče smireno i ozbiljno.
Ponovo sam se nasmejala.
"Pusti moj posao. Ti meni duguješ odgovor. Čime se ti baviš? Pitala sam te već jednom ali nisam dobila odgovor. Dobila sam samo to da nestaneš"-rekoh, te sam se fokusirala na njegovo lice i čekala odgovor. Par trenutaka je ćutao. Na licu mu se videlo da mu se baš i nije dopalo pitanje koje sam postavila. Primetila sam blago mrštenje njegovih bora.
"Vlasnik sam nekoliko kazina u gradu"-reče veoma ozbiljno. Čini mi se da je sada skroz promenio ton i pogled. A činilo mi se i kao da mi nije sve rekao.
"Dakle kazino..? Imaš li još nešto svoje?"
Upitala sam i spustila svoju čašu na stočić.
"Vlasnik sam i rent a car kompanije.. Ali mislim da ti to nije toliko bitno"-reče ozbiljno.
Par trenutaka sam ga gledala, ali nisam želela da pitam dalje, iako sam osećala da je i dalje ostao nedorečen. Mislim da ima još dosta stvari da mi kaže o sebi, ali isto tako mislim da će mi to sam reći vremeno. Dalje nisam ispitivala, ali sam u dubini duše osećala da ovo izmedju nas postaje nešto. Nešto što ima nade da postane nešto vrlo ozbiljno.
Ćutala sam,a ćutao je i on. Spustila sam glavu na njegovo rame i samo disala. Osećala sam se spokojno i sigurno.
"Jel želiš da spavaš?"-upita me posle tišine od nekoliko minuta.
"Mhm"-tiho odgovorih.
Uzeo me je u svoje naručje i krenuo ka stepenicama. Odneo me je do sobe u kojoj smo predhodno spavali, spustio na krevet i pokrio nas.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nikada u svom životu se nisam osećala ovako sigurno i mirno pored osobe koju ovoliko kratko poznajem. Lagano sam utonula u san, a pre toga poželela da ovo traje zauvek.
