Njegova Ljubavnica

𝒐𝒔𝒎𝒊 𝒅𝒆𝒐

Filipo p.o.v

Koračao sam prvi, ispred svojih poslovnih saradnika, a ona je išla ispred mene i svih nas.

Uh, koliko sam zapravo besan i ljubomoran u ovom trenutku, zato što sam shvatio da su je svi gledali i odmeravali maločas, a i sada je sigurno gledaju dok hoda. I toliko silno želim da sada nema nikoga ovde, da sam nasamo sa njom u četiri oka i da se izvinim zbog toga što me je juče čekala i na kraju otišla mojom krivicom... Ah sve je ispalo tako glupo, a nisam želeo da se to desi. Trebalo je sve da bude savršeno kada sam sa njom.

Na trenutak je zastala pored nekog zida i okrenula se ka nama. Prvo je pogledala mene, ravno u oči, a potom je prešla pogledom na ljude iza mene.

Iza tog zidića pored koga je stala, nalazio se ogroman, kilometarski vinograd. Otpočela je neku istorijsku priču o vinogradu i vinariji a ja sam se totalno isključio. Nije me zanimala priča koju je pričala, već njeni pokreti, njena mimika, njen pogled, njeno držanje.

Nervozno je preplitala svoje prste i trudila se da pogled ne zadržava samo na meni. Faca mi je bila skroz ozbiljna i strogo poslovna, ali sam zapravo sve vreme razmišljao o njoj.
Želim ponovo da budem sa njom. To je jedino što želim sada.

"Sada predlažem da odemo do..."

Rekla je svojim nežnim glasom, ali sam je prekinuo na pola rečenice.

"Mislim da je dosta, dovoljno smo videli."-rekoh pomalo arogantnim tonom, dok me je ona gledala vrlo zbunjeno.

"U redu, onda je to to za današnji obilazak"-dodala je, a ja sam prešao pogledom preko nje.

Okrenuo sam se ka mojim saradnicima.

"Gospodo, mislim da je vreme da krenete svojim kućama"-klimnuli su glavom na moju rečenicu, pružio sam ruku svima, te su ubrzo i otišli ka svojim automobilima.

Dovršio sam svoju cigaretu i bacio je na pod ispred sebe. Okrenuo sam se ka njoj.

Gledala me je pomalo uplašeno, pomalo zbunjeno, ali povrh svega toga primetio sam i tu zainteresovanost prema meni.

Lucia p.o.v