Lucia je mlada, neiskusna devojka željna ljubavi i avanture.
Jednog sasvim običnog dana sreće čoveka koji je izgledao kao njen muškarac iz snova, ne sluteći šta će se desiti ako se upusti u avanturu sa njim...
Probudilo me je sunce sa ogromnog prozora koje je bljesnulo ravno u moje lice. Nevoljno sam otvorila oči i pogledala oko sebe.
Nije ga bilo ni u sobi, ni u krevetu. Dohvatila sam svoj telefon sa noćnog stočića, ne bi li shvatila koliko je sati uopšte.
"Pola 8 je.. Ah, neću stići u jutarnju smenu.."-rekoh u sebi te sam par minuta sedela i razmišljala.
Ponovo sam uzela telefon i otkucala poruku.
"Danas ne mogu da stignem na posao, molim te pokrivaj me, odužiću ti se" -te sam je poslala koleginici.
"UFFFF"-ispustila sam na glas, te sam svoje telo bacila nazad u krevet.
"Šta je bilo? Čemu taj uzdah?"
Ušao je u sobu niotkuda i doslovno me prepao. Poskočila sam i pogledala ga. Došao je pravo iz tuša, sa sve peškirom obmotanim oko kukova. Imao je poluosmeh na licu i skenirao me je celu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Prepao si me"
Rekoh, te sam stegla porivač rukama i obavila ga oko sebe. Raširila sam se po celome krevetu, jer sam mislila da on neće leći tako polumokar obmotan peškirom.
Ali prevarila sam se. Skinuo je peškir sa sebe i bacio ga na pod. Prišao je krevetu i zavukao se ispod pokrivača. I dalje sam bila gola. Ubrzano sam disala. Nisam očekivala ovo. Ne sada.
Stavio je ruku na moj struk i polako je spustao niže, ka butini. Glave su nam bile isuviše blizu. Nosevi su nam se sudarali.
"Luciaa..."
Prvi put je izgovorio moje ime. Ohh kako lepo zvuči iz njegovih usta. Miks osećanja je bio u meni. Plašim se da ću se zaista zaljubiti.
"Ne mogu da ti odolim.. Opčinjen sam"-približio je usne mojima u počeo lagano da me ljubi.
Iz prve sam se začudila zašto je ovoliko nežan, ali se to vrlo brzo promenilo. Ubrzao se i vratio svoj stari tempo.
••••••
Sat vremena kasnije, konačno sam došla do daha. Odvojili smo tela i usne jedno od drugog. Primetila sam da je srećan. Nasmejan je. A i meni je lepo. Bože, da li je moguće da se ovako osećam pored osobe koju uopšte ni ne poznajem.
"Moram da priznam da si ovog puta bila bolja nego prošlog. Brzo učiš. To mi se svidja. Nisi bila sa mnogo muškaraca, zar ne?"-reče, te skloni pramen kose sa mog lica.
Odmahnula sam glavom na njegove poslednje reči.
"Hoćeš li mi reći sa koliko njih si bila pre mene?"
Namršteno sam ga pogledala.
"Zašto me to uopšte pitaš? To pitanje previše zalazi u moju intimu.. Šta smo sada ti i ja uopšte?"
Nervozno rekoh, te sam ustala sa kreveta i pronašla svoju haljinu negde na podu. Brzo sam je navukla na sebe, te konačno više nisam bila gola.
Pogledom me je skenirao. Imao je isuviše ozbiljan izraz lica.
"Ne znam šta smo, ali znam..."-zastao je na momenat, što je mene jako iznerviralo.
"Šta?"-rekoh, te sam sela na ivicu kreveta i gledala ga ravno u oči. U te crne, duboke oči.
"Znam da mi je lepo sa tobom.. dugo se nisam ovako osećao, Lucia"
Reče, te meni u tom momentu nešto prodje kroz stomak.
"Zašto si onda stalno namršten, ozbiljan i povučen ako ti je lepo sa mnom?"
Ne znam odakle mi odjednom ovolika smelost, ali morala sam da pitam. Sve vreme osmatram tu njegovu ozbiljnost i tajanstvenost.
Ko je uopšte on?
"Takav sam."-reče hladno, te zapali cigaretu. Gledao je negde kroz prozor, u daljinu.
Ćutala sam, gledala ga i razmišljala.
"Šta ako ipak može nešto da bude od nas? Šta ako bih sebi dozvolila da se zaljubim? Da li bih uspela da ga omekšam, ako mu pružim svoju ljubav?"- i još gomila pitanja vrzmala se po mojoj glavi, dok sam ćutala i gledala u njega, i u njegove trbušne mišiće koji se pomeraju na njegovo disanje.
"Filipo..."
Dozvala sam ga, te je odmah okrenuo glavu ka meni.
"Koliko imaš godina?"-upitah dok sam šakom stegla posteljinu i gužvala je. Primetila sam da je i on primetio kako nervozno stežem posteljinu, ali je ipak vratio pogled ka meni.
"31. A ti, koliko imaš?"
Upita, te još jednom predje pogledom preko mog tela.
"24"-rekoh.
"Hoćeš li mi reći čime se baviš?"
Rekoh, trudeći se da sakrijem nervozu. U tom momentu, zazvonio mu je telefon, te ga je odmah uzeo i javio se.
"Da da, u redu je.."-rekao je osobi preko telefona, te je ustao iz kreveta, brzo navukao bokserice i farmerke. Pratila sam ga pogledom.
Prekinuo je poziv, te je pogledao u mene.
"Moram da odem nešto da obavim, brzo se vraćam. Ti ostani ovde. Sačekaj me. U kući imaš svega."
Reče, te je sčepao prvu majicu koju je video, u hodu je obukao i izašao.
