Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)

Šesnaesto poglavlje

Gledam je kako spava i žao mi da sklonim pogled. Tako je sićušna, nije mi jasno kako neko tako malen može tako jako da voli. Umorio sam je, jutros maltene do svanuća nisam mogao da se odvojim od nje. Falila mi je. I ne znam koji đavo je ušao u mene sinoć ali sada stvarno imam osećaj da sam na sedmom nebu. Ko bi rekao da ću se ikad u životu osećati ovako zbog Mirjane? Ovako srećno, ispunjeno i mirno. Da li je moj mir sve ove godine stvarno ležao u njoj ne znam, ali znam da je sa njom sve jednostavno.

"Ko to misli o meni od rane zore?" sanjivo kaže smeškajući se i ljubeći moje šake. Nacerim se pa je tako golišavu prebacim u svoje naručje.

"Dobro jutro ljubavi." nežno je poljubim milujući je po leđima. "Jesi li dobro?" zabrinut sam, sinoć se nisam čak ni potrudio da budem naročito nežan, ali nisam uspeo da joj odolim. Njoj, njenim vatrenim poljupcima, strastvenim dodirima i tom nevinom a u isto vreme i tako divljačkim pogledom.

"Dobro jutro sunce." promeškolji se obgrlivši me nogama. "Dobro sam, ne brini se. Sa tobom nikako ne može da mi bude loše." sramežljivo se smeška a ja se sve više zaljubljujem u nju. Lujka moja mala. Uzvratim joj osmeh i prekrijem nas, mazimo se u tišini. Ja nisam u stanju da govorim a ona svakako nije neka pričalica kad se probudi.

"Koliko je to sati?" odjednom me upita.

"Pet do dva." odgovorim a ona izbeči okice u neverici. Ona je ranoranilac. Najkasnije što ustaje je pola devet a to bude samo ako joj nije dobro.

"Zašto me nisi budio?" nabora čelo mršteći se. Pravi se ljuta.

"Da ti nije prijao san probudila bi se sama. Ali vidiš da si se lepo naspavala pa ne vidim problem."

Klimne glavom nevoljno pošto shvati da sam upravu pa spusti glavu natrag na moje grudi. "Jeste, upravu si. Svaki put kad spavam s tobom najslađe spavam. Moramo češće da spavamo zajedno."

"Ja sam uvek za to da spavam sa tobom." zakikoće se pa me pogleda umiljato.

"Gladna sam ljubavi." napući usne.

"Mm i ja sam gladan isto." kažem i ujedem je za nos. Iznenađena time začuđeno me pogleda pa prasne u smeh i ćušne me po ramenu. "Šta sad ne valja? Oću da doručkujem."

"Beži budalo!" kaže smejući se pa ustane s mene. Gledam je kako gola odlazi do ogledala koje visi na ormanu i zagleda se mazeći stomak. Progutam knedlu pa ustanem i zagrlim je s leđa. Pogleda me preko ogledala pa okrene glavu i poljubi me.

"Minja... razmišljao sam nešto..."

"Kaži ljubavi?" sad se cela okrene prema meni i okači mi se oko vrata. Zagrlim i ja nju pa druškan u gaćama poče da se diže.

"Slušaj... nemoj da misliš kako te ne želim ali i sama znaš da ne mogu da imam decu. Ti ćeš ih u jednom momentu poželeti, ne danas, ne sutra ali jednom hoćeš a ja neću moći da ti ispunim tu želju.... i mislio sam da je možda najbolje za tebe..." ućutim kad popusti stisak i udari mi šamar.

"Ti si kretenčina!" prodere se očiju punih suza. Zna šta hoću da joj kažem. Tačno zna. "Kako možeš na to da pomisliš uopšte? Želim tebe i samo tebe, ne zanima me niko drugi, ne zanimaju me ni deca ni niko!"

"Govorim ti ovo iz najbolje namere. Ne želim da sutra budeš nesrećna zbog mene."

"Koji kurac je ušao u tebe?" uhvati me za ramena i protrese me. "Neću decu! Ne želim ih! Zašto pričaš ovo uopšte? Jesi li ti normalan? Ne mogu da te shvatim, do malopre si bio normalan. Nemoj ovo da mi radiš Nevene, nemoj ljubim te."

Sklizne joj jedna suza sa obraza a za njom krene poplava. Plače i steže me kao da se plaši da ću joj negde pobeći. "Lutko.. pogledaj u mene."

"Ne možeš da me ostaviš Nevene. Ne sada kad si konačno moj. Nemoj." uhvati me obema rukama za lice pa se i meni otme suza.

"Neću Minja." zagrlim je. "Ali u slučaju da ti poželiš da odeš bilo kada, ja ti neću stajati na putu."

"Nikad to neću poželeti. Pa toliko dugo negujem ova osećanja prema tebi, kako onda da se okrenem i odem. Ja nisam Sanja! Niti ću ikada biti kao ona. Čak i da poželim decu, toliko mališana ima koji nemaju roditelje a koji žude za njima. Naći će se neko koje ćemo zavoleti odmah, koje će nas zavoleti odmah! Ali nikad nemoj da pomisliš kako ću otići od tebe i ostaviti te."

"Dobro ljubavi, dobro. Izvini. Odi ovamo, prekini da plačeš. Da se nešto dogovorimo." navukao sam joj svoju majicu preko glave i seo na krevet stavivši je u svoje krilo. "Slušaj me ovamo. Nisam ni pomislio na usvajanje, jednostavno mi nije palo na pamet. Ali kad se venčamo i kad budeš bila spremna da budeš majka možemo da pokrenemo proces." stvarno sam glup. Nisam pomislio na to i nije mi svejedno što o ovome pričamo. Kako da gajim tuđe dete? Dete nekoga koga ne poznajem, nekoga čije oči nisam nikada video?

"Ne moramo ni to ako ti ne želiš Nevene." reče malo pribranije. "Samo nemoj da me rastužuješ ovakvim pričama. Ne pada mi na pamet da odem od tebe. Pa ti si sve ono što sam ja ikada želela."

"Želim Minja.."

"Lažeš." prekinu me. "Odrasla sam uz tebe, znam ja kad pričaš istinu a kad ne. Ti to ne želiš i nema potrebe da se praviš da želiš."

Duboko uzdahnem. "Nije da ne želim, samo mi nije svejedno. Kako će izgledati odgajanje tuđeg deteta? Šta ako to bude dete nekog kriminalca ili..?"

"Ako budemo usvajali dete usvojićemo malu bebu, odrašće s nama. To će biti naše dete. Tvoje i moje ljubavi. I mislim da nema veze što biološki neće biti naše kada se od malena poveže s nama."

Klimnem glavom i zagrlim je. Glup si Nevene. Zašto sam uopšte potegao ovu temu? "Volim te.." šapne i osloni čelo o moje.

"Oranizuj venčanje ljubavi." kažem a njoj se oči zacakle. "Nek sve bude onako kako ti želiš. Ja nemam neke specijalne želje, bitno je ono što ti želiš a ja ću sve da ti ispunim."

"Ne želim nikakvu feštu. Želim samo crkvu, tebe, venčanicu i ljude koje volimo."

"Šta god želiš malena." ponovim jer znam kakvo venčanje ona želi, možda ne veliko ali bajkovito mora da bude. Ona je moja vila. "Volim i ja tebe."