Njegova Ljubavnica

𝒅𝒓𝒖𝒈𝒊 𝒅𝒆𝒐

Skrenuli smo sa glavnog puta na jedan uzak putić koji je vodio negde uzbrdo. Toliko uzbrdo da sam osetila strujanje u ušima od visine.
Primetila sam i to da ovuda nismo prošli ni pored jedne kuće. Apsolutno nema nikoga.

"Koliko još do te tvoje vile?"-posle duge tišine i duge vožnje, prva sam rekla nešto.

"Uskoro stižemo"-odgovorio je svojim grubim glasom. Toliko je dugo ćutao da sam mu glas skoro i zaboravila, te sam se ponovo oduševila.

I zaista, nakon nekoliko minuta zaustavili smo se ispred velike gvozdene kapije. Mislim da nikada u životu nisam videla veću kapiju. Išla je i do nekoliko metara u visinu.
Čim samo prišli, automatski se otvorila te smo ušli u dvorište.

"Zapanjujuće!"-pomislila sam u sebi kada sam ugledala dvorište i kuću, ali sam se trudila da sakrijem oduševljenje od njega.
Pravila sam se da mi je sve ovo prirodno. Ali ne znam zašto, nikada do sada se nisam pretvarala da sam ono što nisam. Sada sam želela da budem savršena devojka u očima savršenog muškarca.

Zaustavio je auto i okrenuo glavu ka meni.

"Stigli smo"-reče, te izadje iz auta, a odmah za njim i ja. Pogledom je pratio moje pokrete. Pružio je svoju ruku ka meni.

"Daj mi ruku. Hajde da ti pokažem dvorište i kuću"- rece svojim savršeno grubim glasom. Čini mi se šta god da mi je naredio tim glasom i tonom da bih pristala. Nekako zvuči moćno, zaposedne celo moje telo.

Prihvatila sam mu ruku, te se moja malena šaka našla tik uz njegovu, a naši prsti ispreplitani jedni u druge. Sad je već krenulo srce da mi lupa najviše do sada. A zašto? Ne znam ni ja tačno. Da li mi se dopada fizički? Da. Da li osećam strah? Pomalo. Zaljubila se nisam naravno, poznajem ga tek malo više od sat vremena, ali se plašim da se to moze desiti i brže nego što mogu da zamislim, a to ne želim. Ne želim da se zaljubim, želim samo avanturu. Želim da me barem na jednu noć uzme celu za sebe.

"Ti si izabrao sve ove ruže?"-rekoh zadivljeno dok smo koračali stazom oko koje je bilo gomilu ruža, drveća i raznih cvetova koji su krasili ovo ogromno dvorište.

Čula sam da se tiho nasmejao.

"Ne..Dvorište je bilo uredjeno kada sam je kupio. Imao sam samo tri želje."-reče gledajući ispred sebe.

Okrenula sam glavu ka njemu.

"Koje želje si imao?"-zainteresovano sam upitala posmatrajući njegovo lice i mimiku.

"Da kuća bude velika, da je napolju veliki bazen i da nema komšija."-dodade ozbiljno, dok me je čvrsto držao za ruku.

"Hmm.. a zašto bez komšija?"

Okrenuo je glavu ka meni i skrenirao celo moje lice.

"Ko još želi da ima komšije?"-primetila sam mali osmeh u kutku njegovih usana.

Ćutala sam i gledala ga. Fiksirala sam svoje oči na njegove i duboko disala.

Ovu dramsku pauzu prekinuo je on, predloživši da udjemo u kuću.

Unutrašnjost kuće ostavila me je bez daha. Sve je bilo moderno, ali umereno i sa ukusom. Ili on ima dobar ukus, ili dovoljno dubok džep da plati nekoga ko bi sve ovo uredio ovako. Možda je ovo prvo, a možda i ovo drugo. Ali nešto što me više od toga zanima je čime se bavi, i ko je zapravo on?

Ostavio me je samu par trenutaka, te se stvorio iza mene. Osetila sam topao dah iza vrata.

"Izvoli piće"-okrenula sam se i prihvatila čašu koju mi je nudio.

"Živeli"-rekoh, te smo nazdravili.

Ispio je sve u cugu, te kada je sklonio čašu iz svojih usta odmerio me je od glave do pete, i to ni malo suptilno.

Trnci su prostrujali kroz moje telo.
Levom rukom sam uhvatila ivicu moje bele haljinice i nervozno je stisnula i gužvala.

Gledao me je ravno u oči i čekao da ispraznim svoju čašu.

_________________

vote & comm🫶