Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Došao je i taj dan. Danas se napokon udajem za svoju ljubav. Ruke mi drhte dok izvlacim kutiju u koju se nalaze cipele. Kreirao je Miloš druge ali on nezna da ja cuvam ove koje mi je poklonio za moj dvadeseti rođendan. On je sva svoja obecanja ispunio a sada je red da i ja ispunim svoja. Otvorim kutiju i sednem na bracnom krevetu pa ih obujem . Nekada je sve ovo bilo samo san a danas se napokon taj san ostvaruje. I ne samo taj ostvaruju se svi naši snovi.
Napokon sam spremna pa izađem iz spavacu sobu i krenem u prizemju gde me svi ocekuju. Tu su moji i njegovi roditelji,naši prijatelji i kumovi koji su u ovom slucaju Veljko i Vanja. Zbog njih smo cekali toliko dugo da bi se vencali jer je Vanja bila trudna pa smo cekali da njihov sin Dario malo odraste. Tomova i Dijanina curica sada ima vec godinu i par meseci i prava je mamina kopija. Kako uspeva da izludi Tomislava u samo par sekundi to je cudo. Tu su i Bogdan i Nina. Oni su postali jako dobri prijatelji u ovih godinu dana. Da se ja pitam predložila bih neko spajanje ali ne usuđujem se da spomenem bilo šta jer ni jedno od njih ne želi ni da cuje za takvo nešto.
Silazim polako dok pogled ne skidam od svog buduceg muža. Iz dana u dan je sve lepši i lepši a ja ga volim sve više i više.
- Prelepa si ljubavi- ljubi me u celo.
- Hvala i ti si jako zgodan.
- Dunja zaboravila si da obuceš cilepe- njegova majka silazi sa kutijom u ruke.
- Obula sam ih.
- Ali nisi evo bili su u sobi- otvori kutiju i svi upere pogled u mene.
- Ljubavi zašto mi nisi rekla da ti se ne sviđaju- upita me Miloš.
- Nisam rekla da mi se ne sviđaju . Prelepe su ali ja želim da nosim druge cipele- objasnim.
- U redu je nosi koje god želiš- pogled usmeri u moje noge sa željom da vidi šta sam obula. Podignem haljinu dok mi se oci pune sa suzama. On gleda par trenutaka i mislim da ne diše. Niko nezna šta se događa.
- Prelepe su i savršeno mi stoje. Nisu se smanjili i dalje mi odgovaraju...- trudim se da progutam suze ali mi ne ide.
-Prelepo - napokon progovori ali glas mu je promukao. Napokon me pogleda i vidim mu suze u ocima. Ništa više ne kaže samo mi priđe i zagrli me.
"Diši Dunja nemoj da se sada onesvestiš."- opomenem se u mislima i pokušam da se umirim. Nakon nekog vremena osetim se bolje pa kada se napokon odvojimo vidim da su svi vec otišli. Do vencanja u crkvi imamo još dva sata. Dovoljno vremena da uradim još nešto pre toga.
- Želim da odemo na brdo- ispalim i šokiram ga.
- Sada?
-Aha.
- Ljubavi treba da budemo u crkvi za manje od dva sata- potseti me.
- Znam ali sticicemo na vreme samo na pet minuta molim te- vec smo u autu a brdo je dvadesetak minuta od crkve.
- U redu idemo na brdo.
Kada se auto zaustavio izašli smo i seli na našu klupu. Na istu onu na koju smo urezali naša imena kada smo prvi put došli ovde.
- Zašto smo došli ovde?- pita zbunjeno.
- Zato što je ovo naše mesto.
- Jeste naše ljubavi ali zašto smo došli baš danas?
- Zato što smo ovde puno toga obecali jedno drugom.
- I sve smo obecanja ispunili.
- Pa moglo bi se reci. Hocemo li dovoditi ovde i našu decu?
- Hocemo kada ih budemo imali. Dolazicemo ovde sa njima i pricacemo im o tome koliko se njihovi mama i tata vole- kaže sa osmehom.
- Za manje od devet meseci.
- Šta za manje od devet meseci?
- Dobicemo našu prvu bebu.
-Šta?- sada je još zbunjeniji.
- Za manje od devet meseci postaceš tata- napokon kažem i osetim olakšanje.
Kada sam saznala pre tri nedelje bila sam u šoku. Želela sam odmah da mu kažem ali sam uspela da izdržim do danas. Mislila sam da mi je muka zbog stresa kojeg sam doživela zbog vencanja ali kada su mi proverili krvnu sliku rezultati su pokazali da sam trudna. Na svu srecu mucnine nisu velike pa nije ni primetio da se nešto događa.
- Trudna si- ne trudi se da sakrije srecu a ni suze radosnice.
- Jesam .
- O bože hvala ti - prekrsi se i pogleda u nebo pa me tako silno poljibi da mi se zaljulja tlo pod nogama.
-To je i zadnji deo obecanja zar ne? Od sada pa na dalje nam preostaje samo da budemo srecni.
- Tako je a ja cu da pokorim svet za tvoju i za srecu našoj deci.
- Hvala ti što postojiš i hvala ti što si moj.
- Hvala tebi sunce što si ispunila sve moje želje. A sada idemo da se vencamo - podigne me u ruke i ponese me ka autu.
I ne treba nam ništa više jer mi smo ispunili sva naša obecanja i ostvarili sve naše želje .
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ostavjam vas da saberete utiske i da ih spodelite samnom. Ovo je bila jedna lepa i jako emotivna prica puna ljubavi. Dokaz da prava ljubav nikada ne umire dokaz su nam Miloš i Dunja. Hvala vam na nesebicnu podršku i izdvojeno vreme . Ljubi vas i voli vaša Zvezdica 🌟♥️😘😘😘😘😘
