Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Kako prolaze dani postajem sve napetiji. Ostalo je još nedelju dana od Dunjinog odmora a ona se ponaša sasvim normalno. Ne spominje odlazak ni povratak na posao a ja se trudim da ne oseti moju napetost. Ne bi preživeo još jedan rastanak sa njom jer i taj jedan pre skoro tri meseca je bio previše bolan za oboje. Doneo sam odluku ili ostaje ovde samnom ili ja idem sa njom.
Osecam njeno toplo telo uz svoje,osecam otkucaje njenog srca ,osecam njen spokoj koji je ujedno i moj. Svako buđenje pored nje je dar od boga i dokaz da ne sanjamo nego da živimo naš san.
Iako ne želim da se odvojim od nje ipak se izvucem iz kreveta i odem da obavim jutarnju higijenu. Nakon toga skuvam kafu i spremim dorucak i cujem njene korake baš na vreme.
- Dobro jutro ljubavi- pozdravi me snenim glasom i obgli me sa leđa.
- Dobro jutro i tebi sunce. Jesi li se naspavala?
-Jesam ali sam se probudila cim si ustao iz kreveta- požali se.
- Žao mi je hteo sam samo da spremim dorucak.
- U redu je i onako sam previše bila u krevetu.
- Danas cemo nakon dorucka malo da prošetamo - nagovestim joj svoj plan.
- Gde idemo?
- Na jedno prelepo mesto. Hajde sada prvo kafa i dorucak a onda na spremanje- poljubim je a ona poslušno sedne na svoje mesto i otpije gutalj kafe.
Nadam se da ce ovaj dan da prođe onako kako sam ga i zamislio.
Dok smo sve obavili i dok smo se spremili prošlo je podne. Nije bilo bitno jer je danas nedelja i nemam nikakvih obaveza.
Vidim da je uzbuđena i nestrpljiva da vidi gde idemo a moram da priznam da sam i ja. Svratili smo do prodavnice i kupili neku hranu, sokove, slatkiše i grickalice i nastavili smo put dalje. Kako smo se približavali mestu tako je njoj postajalo jasno gde idemo.
- Doveo si me na brdo?- pita ushiceno.
- Jesam
- Bože koliko dugo nisam bila ovde- otvori vrata i udahne cisti vazduh sa osmehom na licu.
- Predivno je zar ne?
- Jeste i dalje je sve isto - kaže dok stojimo zagrljeni na zelenilo koje nas okružuje. Tu nema ništa posebno. Jedno veliko brdo na koje se nalazi jedno ogromno drvo i jedna klupa. Izvucem stvari iz gepeka i stavim kese na travu ispod drveta.
- Pravicemo piknik- zakljuci pametno.
- Hocemo ,dođi- postelem prostirku koju sam imao u auta i raspremim stvari a onda sednem i povucem je u svoj zagrljaj.
