𝐵𝑖𝑣𝑠̌𝑖 🔚

19

Dunja

E kada smo docekali i ovaj dan mislim da cemo docekati svašta. Toliko je frke bilo oko ovog vencanja da sam se bojala da ne ode sve dovraga. Ne razumem zašto je toliko panike bilo oko nebitnih stvari. Sva sreca što nema uzimanje mlade inace sam sigurna da bi nešto krenulo po zlu.

Miloš se sređuje u kupatilu a ja oblacim svoju haljinu i stajem ispred ogledala. Šivena je po meri i savršena do najsitnijeg detalja.

- Ooooo- cujem glas svog decka i okrenem se a onda mi dah stane kada ga ugledam.

"Hocu li ikada prestati da se osecam slabo ispred njim?"

Koraca ka meni a njegova aura se širi svuda oko mene. Tako je lep,tako savršen a ipak moj.

- Sunce ...a da ipak preskocimo ovo vencanje.

- Ne budi blesav mi smo kumovi- nasmijem se na njegovo negodovanje.

- Ali svi ce da gledaju u tebe- pobuni se.

- I u tebe. Tako bih volela da si nevidljiv za sve ostale žene i da samo ja mogu da te gledam- uzvratim mu.

- Ja sam bez tebe ništa zapamti to. Mene ce da primete zahvaljujuci tebi jer si ti sunce koje obasija sve gde god da se pojavi.

- Mišo- uvek uspe da kaže reci koje ce da me postide.

- Hajde da krenemo dok još imam gram kontrole jer ako ostanemo ovde još sekund ova haljina ce nestati.

- Evo krecem odmah- uzurbano uzmem torbicu i proletim pored njega jer znam da se njegove reci lako mogu obistiniti.

Ne kažem da nisam lepa ,jesam ,ali on je lepši ,i zgodnoji,i dominantniji. Onakav kakav i treba da bude jedan muškarac. Ima takvu neoborivu auru što ostavja sve bez daha. Gde god da prođe tera ljude da mu se sklanjaju sa puta.

I sada je takav. Dok se vozimo ka crkvi gde ce se Tomo i Dijana vencati i gde cemo malu Milu krstiti ja ga gledam i ne dišem. Divim se njegovoj lepoti i muževnosti.

"Ovaj muškarac je moj"- nasmijem se na svoje misli dok on drži moju ruku u svoju a sa drugom upravja volan.

- Zašto se smeješ?- kako zna kada nije ni sklonio pogled sa puta ?

- Onako- kažem navidum opušteno iako drhtim od sam pogled na njega. Osmeh mu titra na usne ali ne pita ništa više vec uz laganu muziku koja dopire iz radija nastavjamo svoj put.

Stižemo ispred crkve među prvim gostima. Tu su Tomovi i Dijanini roditelji kao i Veljko i Vanja. Nekoliko njegovi prijatelji i mnogo novinara.

Ovo mi se ne sviđa. Za mene je vencanje intimna stvar gde treba da bude samo najuži deo porodice a ne ljudi koji te saletu i slikaju sa svih strana.

Miloš opušteno izlazi ,zaobilazi auto i otvora moja vrata.

- Hajde sunce- pruža svoju ruku a ja je koleblivo prihvatim pa mu se pridružim. Ruka u ruci krecemo ka crkvi a novinari kada ga vide zalete se ka nama.

"Gospodine Horvat dali je ovo vaša devojka? "

"Gospodine Horvat dali cete i vi uskoro stati na ludi kamen? "

"Gospodine Horvat...Gospodine Horvat..."

On ih zaobilazi ko da ne postoje. Cak ni ne pozdravi porodice koje stoje ispred crkve vec otvori vrata ugura me unutar crkve i zatvori je za nama.

- Mrzim ovakve stvari- kaže ljuto.

- U redu je ljubavi to im je posao- pokušam da ga umirim.

- Posao im je da guraju nos u tuđe živote?Šta ih briga za moj život? To je samo moja stvar.

- Mišo - pripijem se uz njega i poljubim ga i osetim kako mu se telo opušta. Uhvati me oko struka i produbi poljubac. Cujem otvaranje vrata od crkve i poskocim.

- Zar ste ovde našli da se ljubite?- podbode nas Veljko dok koraca ka nama zajedno sa Vanjom.

- Koliko ja znam ljubljenje nije greh- odvrati mu Miloš.

- Jooj onesvesticu se od vrucine- požali se Vanja koja je vec u sedmom mesecu trudnoce.

- Dođi sedi malo ovde ovo ce da potraje- povedem je ka stolove u cošak a Miloš i Veljko ostanu da stoje pored ulaza.

- Jedva cekam da se porodim. Nemogu da podnesem ovo više.

- Hajde još malo je ostalo- tešim je iako i sama vidim da joj je teško sve ovo. Za razliku od Tomislava i Dijane oni ce dobiti decaka i to je tako lepo i uzbudljivo. Radujem se njihovoj sreci jer sam i ja srecna. Nisam više sama i ne osecam se kao višak. Imam svog Miloša i ništa mi više ne treba.

- Šta ceš da radiš ti nakon vencanja?

- Uživacu. Ova Dijana nije normalna sve nas je namucila- požalim se.

- Nisam te to pitala. Zbog žurbe nismo uopšte pricale o tvom iznenadnom dolasku ovde. Šta je bilo? Ostaješ ovde ili se vracaš u Ljubljani?

- Imam još mesec dana odmora i do tada ostajem ovde.

- A nakon toga?

- Nakon toga videcu,dogovoricu se sa Milošem šta cemo da radimo- slažem i u tom trenutku se vrata otvori opet i svi uđu u crkvi. Svako stane na svoje mesto. Ja i Miloš stanemo pored oltara jer smo kumovi. U prvom redu stoje njihove najbliže i naravno Miloševi roditelji i Nina. Sa njom sam ubrzo nakon mog dolaska imala dug razgovor. Izvinjavala se i plakala kao ko zna šta da je ucinila. Nisam bila ljuta na nju samo mi je bilo žao što se naše prijateljstvo završilo na takav nacin. Sada smo izgladili odnose i opet smo drugarice. Stalno izlazimo na kafu i idemo u šoping baš kao nekad.

Muzika pocne da svira i napokon se pojave mladenci. Tomislav Kneževic zakleti neženja danas ce da izgovori sudbonosno da. Prosto neverovatno. Toliko se puno promenio,toliko je sazreo za ovih nekoliko meseci da ga jedva prepoznajem. Ne skriva svoju ljubav ni emocije. Obožava svoje dve cure. U jednu ruku drži Milu a u drugu ruku svoje žene.

Dok sveštenik drži standardan govor ja zabavjam Milu. Nju sve ovo nervira kao i vecinu ljudi ovde ali jednom se ženi Tomislav Kneževic i sve mora da bude po protokolu. Pogled mi oduta ka Miloševu majku koja mi mlatara rukama i indirekno mi pokazuje na Milu. Razumem šta ona želi ali ja nisam vila pa da joj ispunjavam želje. Sve u svoje vreme.

Nakon vencanja sledelo je krštenje gde smo morali da preživimo Milin plac zbog kupanja. Trudila sam se koliko sam mogla da je umirim pa sam na kraju i uspela. Obukla sam joj belu pufnastu haljinicu koju sam joj kupila i napokon smo bili gotovi ovde.

Kada smo stigli u restoranu skoro svi gosti su bili tu. Dok su se mladenci pozdravjavali mi smo seli da odmorimo ali ni to nije dugo trajalo. Prvi ples za mladence a nakon njega i jedan za sve ostale goste.

- Hajde sunce da zaplešemo i mi- povede me Miloš ka plesnom podijumu. Svira pesma "Sad i Zauvek" od Ace Lukasa i Dragane Mirkovic a njegove ruke koje se nalaze oko mog struka me privlace bliže i naslanje svoje celo na moje. Iako ima više od tristotine gostiju ja se osecam kao da smo sami. Cujem kako pevuši pesmu na moje usne dok ne sklanja pogled sa moje oci. U te predivne oci vidim sebe,vidim nas...

"Tvoja zauvek"- pomislim u sebi kada se pesma završi a on spoji naše usne.

Hvala vam na citanju ♥️ Sutra idu zadnji deo i epilog😘