Uzmi me i ne puštaj (Mirjana & Neven)

Drugo poglavlje

Bitno je da se neko od nas zabavlja. Pomislim i nasmejem se ko luda kad ugledam Svetlanu kako igra po stolovima kao da ih je ona kupila. Zanjišem kukovima uz Priju kao da mi je ovo poslednji izlazak u životu, kao da ću sutra umreti a pogled mi se sretne sa ni manje ni više, Lukom. Gleda u mene svojim očima predatora i smeje se. Bezobrazno, drsko.... ljupko se nasmejem i pozdravim ga srednjim prstom. Njemu osmeh pobegne s lica a ja popijem petu čašu čistog, crnog vina i popnem se kod Cece.

"Videla si ga zar ne?" upita me zabrinuto. Spustim šake na njene savršene kukove i privučem je sebi. Tako slepljene jedna za drugu nastavimo da igramo još uz par pesama a onda je Svetlana sišla sa stola i povukla i mene za sobom. "Mirjana mnogo si popila. Zovi Nevena i da krenemo polako."

"Ne želim Ceco." odbijem je. "Meni je super! Odlično se osećam. Mislila sam da se i ti zabavljaš."

"Ne mogu da se zabavljam gledajući tebe kako ničim izazvana pokušavaš da udaviš svoju sopstvenu jetru. Šta će čika Nikola da kaže ako te vidi mrtvu pijanu?" urla na mene kao totalni ludak ali to ne dolazi do mene. Okrenem se od nje i sipam još jednu čašu koju opet popijem odjednom. U glavi mi se naizmenično pojavljuju Neven i Luka. Luka jer se prisećam dana u kome sam ga ostavila a Neven jer rado želim da sa njim uradim ono što sam uradila sa Lukom a zbog čega sada žalim. "Ma jel ti mene čuješ? Mirjana! E sad ćeš ti videti." reče i ode nekuda. Ne obraćam pažnju na nju jer mi se pripiškilo od toliko vina. Otrčim kroz gužvu do toaleta gde me dočeka Lukin najbolji drug.

"O snajka. Gde se žuriš?" podrugljivo mi se obrati.

"Odjebi nadobudni." uvek sam ga mrzela. I uvek ću ga mrzeti, da nije njega možda bi Luka i ja uspeli i možda bi onda mogla da izbacim Nevena iz glave. A isto kako sam ja njega, i on je mene strastveno mrzeo. "Ako se ne pomeriš Marko upišaću se ovde. Sklanjaj mi se s puta."

"Ne može. Luka hoće da pričate." saopšti to kao najlogičniju stvar na svetu. Kako da ne. "Ne podiži tu obrvu na mene smeđokosa veštičaro. Znaš li ti koliko on pati za tobom?!" zašto se svi živi deru na mene danas?

"Znaš li koliko me boli kurac što Luka pati? Znate li vi koliko sam ja patila? Znate koliko je mene taj isti Luka povredio? Znate, ali vas isto tako ne zanima. Sad ni mene ne interesuje Luka!" vrisnem i suze mi poteku.

"Patila si ti ali ko zna za kime. Luku nisi volela i ne možeš da me ubediš u suprotno." nešto me zapeče u grudima a to je vrlo verovatno istina koju mi je sručio u lice. Gurnem ga u stranu i konačno uđem u wc.

Nalazim se ispred kluba. Na samom ulazu ugledam Svetlanu kako izbezumljeno nekoga traži pogledom. "Hej malena!" dozovem je i pođemo u isto vreme jedan prema drugom.

"Nevene dobro da si stigao. Ne znam gde je Mirjana. Okrenula sam se tebe da zovem i samo je nestala." plačno mi kaže.

"Polako, naći ćemo je. Sigurno je još unutra, ne brini se. Tu sam ja, biće ona dobro." klimnu glavicom i obgrli me oko ruke. Pretrnuo sam od straha kad sam video da me zove nepoznati broj u dva sata iza ponoći i kad sam čuo Svetlanin glas laknulo mi je, znam da je Minja još unutra, i znam da ću je naći ali ne znam u kakvom stanju ću je naći. Ako u obzir uzmem to da mi je Svetlana rekla da je Luka takođe tu i da je Mirjana pijana ko letva, bolje da se pripremim za blagi srčani udar. Samo što uđemo unutra ugledam pobegulju kako tumara tražeći Cecu. "Eno je... Minja!" za čas kao da se sledi kad me ugleda pored Svetlane ali ipak nam priđe. Pustim Cecu i zgrabim nju u naručje. Plakala je. Svetlanu pošaljem po njihove stvari a ja Minju iznesem napolje. "Šta se desilo unutra Mirjana? Zašto si toliko pila, sva smrdiš na alkohol. I zašto si plakala lutko?"

Stavim je na haubu svog auta, oči joj se zacakle od suza a brada zadrhti. Pomilujem je po obrazu a ona sklopi plačljive okice i strese se. Da li je istina što mi je Sanja rekla? I ako jeste, zašto ja? Od svih ljudi na svetu, zašto baš ja?

"Minja? Lutko, pričaj sa mnom." kao malo dete obriše slinav nos šakom i opet me pogleda nevino. Moje malo mirisno lane. Nogama me trapavo obgrli oko struka i privuče sebi a svoje male neiskusne usnice spusti na moje. I, čak iako je taj poljubac trajao svega jedan momenat sve u meni je utrnulo.

"Sviđaš mi se Nevene, mnogo mi se sviđaš." procvili mučno kad je sklonila usne s mojih.

"Sviđaš se i ti meni lutkice." rekoh joj a ni sam više ne znam šta da radim s njom. Da se prepustim njoj, to ne mogu. Ne mogu zbog Nikole i Željka. Ne mogu zbog mog razvoda. Ne bi bilo okej da se čuje za ovo. Ali ne zbog mene, ja sam oguglao na priče iza svojih leđa, ne mogu ni zbog nje. A kad bi je povredio, to ne bih mogao nikako sebi da oprostim. Ne bih mogao da živim sa time. Krajičkom oka ugledam Svetlanu koja nam stoji okrenutih leđa ali trenutno nisam sposoban da bilo šta kažem, ili uradim. Poremetila me je skroz.

"Ne, Nevene. Sviđaš mi se kako ne treba da mi se sviđa prijatelj mog oca i strica. Ne mogu više da se borim sama sa sobom i da se krijem. Znam da je pogrešno ali ne mogu da se izborim sa svime što osećam." vino. Vino je krivo za sve. A sad kad pogledam možda bi i meni dobro došla čaša nekog alkohola.

"Minja.. Ja ne znam.."

"U redu je." prekide me. "Ne očekujem ništa i ne tražim ništa. Samo... dovoljno mi je da znaš."