Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Koliko sam juce i nocas bila srecna toliko se sada osecam kao da cu da se raspadnem. Ne puštam ga,iako je prošlo podne mi smo i dalje u krevetu. Noge su nam isprepletene a tela privijena jedno uz drugo dok se grlimo i ni jedno se ne usuđuje da se pomakne. I ovu noc nismo spavali vec smo nadoknađivali propuštene godine. Toliko smo toga rekli a rec nismo izustili. Naša tela su se nadmetala i dokazivala ko koga više voli,ko kome više pripada.
- Ljubavi Tomo je krenuo - znam ,cula sam kada je poruka stigla. Oteram suze pa nabacim osmeh na lice.
- Onda idem da skuvam kafu dok se ti spremiš- napokon skupim hrabrost i prva se odmaknem.
- Daj mi tvoj telefon.
- Zašto?- pitam ga zbunjeno
- Dođi- povuce me opet pored sebe i utipka šifru na svoj telefon pa ode na instagram i zaprati me.
- Sada lepo prihvati moj zahtev i uzvrati mi pracenje jer nema potrebe više da me špijuniraš - zatraži ljupko.
- Hocu evo - uradim isto što i on i vidim zadovoljan osmeh na njegovom licu.
- Daj sada da ti upišem sve moje brojeve u telefon- uzme i lepo upiše ni sama neznam koliko brojeva u moj imenik i vrati mi telefon natrag. - Kada god želiš možeš da me zoveš na bilo koji broj. To je u slucaju da nisam dostupan na privatni što je retkost ali ako nekada ne možeš da me dobiješ zovi na bilo koj od ovih. Želim da se cujemo svaki dan po nekoliko puta a uvece obavezno cemo imati video poziv. Jel dogovoreno?
- Jeste kapetane- nasmijem se blesavo jer on sve vec ima isplanirano. Možda ovo i ne bude tako teško.
Dok se on spremao ja sam skuvala kafu i spremila njegove stvari u torbu. Nisam mogla da izdržim pa sam jednu bluzu namerno ostavila da bih imala u cemu da spavam. Kada je stigla druga poruka od Tomislava krenuli smo u prizemju. Moj brat se takođe danas vraca za Zagreb pa idu svi zajedno sa jednim autom. Cekao me je ispred zgrade i prvo sam se pozdravila sa njim a nakon toga i sa Tomom i Dijanom. Za to vreme Miloš se pozdravio sa Veljkom i Vanjom koji su došli da ih isprate i svi su se vratili u auto a mi smo ostali sami.
- Budi dobra i misli na mene- poljubio me u celo i zagrlio cvrsto oko ramena.
- I ti takođe.
Odmaknuo se nakon nekog vremena i krenuo da se udaljava a onda se predomislio i vratio se do mene. Cvrsto me je uhvatio ,upleo je prste u moju kosu i spojio naše usne u jedan dug poljubac pun ceznje. Nije me bilo briga što nas svi gledaju uzvracala sam mu spremno i sa istom žustrinom kao da mi život ovisi od toga što je zapravo bilo istina. Bio mi je potreban kao nikada ranije ali ovo je bio samo još jedan test koji smo morali da položimo da bi bili bliže do ispunjenja naših želja i obecanja.
- Nedostajaceš mi mnogo.
- I ti ceš meni - mazila sam ga po licu i ljubila njegove obraze.
- Cucemo se kasnije sada moram da idem jer me svi cekaju- poljubio me je još jednom i cvrstim koracima bez okretanja ušao je u auto a samo par sekundi kasnije auto se gubio u daljini .
Odlucila sam da necu plakati. Bicu jaka jer njemu sam upravo takva potrebna.
Kada je nestao auto krenula sam da uđem u stan i da pokupim svoje stvari zaboravjajuci da su Veljko i Vanja još uvek tu. Kada sam videla nju kako place dok je Veljko grli šokirala sam se.
- Šta je bilo?- dotrcim do njih pa je pitam zabrinuto.
- Vi se tako puno volite ,to je tako divno mila.
-Hajde ne drami toliko ovo je samo privremeno uskoro cemo opet biti zajedno- ubeđujem nju a i sebe jer mi duša place ali ne želim da iko vidi to.
- Hajde dame vodim vas na rucak a nakon toga na sladoled - Veljko se kao i uvek trudi da ulepša stvari i da bude od pomoci. Znam da ga je Miloš zamolio da pazi na mene iako mi to nije rekao. Nisam malo dete da bi neko pazio na mene ali ako ce se on tako osecati bolje neka mu bude.
Prvo rucak,pa sladoled ,pa nas je odveo u tržnom centru u šoping i dan je proleteo. Uvece me nazvao Miloš i pricali smo dugo. Oboje smo bili umorni od proteklih dva dana i umor nas je savladavao polako. Uz dogovor da se cujemo ujutru cim ustanemo prekinuli smo poziv. Obukla sam njegovu bluzu i udisala njegov parfem zamišljajuci da je on tu i da me grli i tako sam zaspala.
Ponedeljak je zapoceo nalik uobicajno ali ipak ne. Probudila sam se sa osmehom jer nestrpljivo sam želela ga mu cujem glas. Nakon poziva koji mi je ulepšao dan otišla sam na posao. Culi smo se tri puta u toku dana a uvece opet video poziv i tako svaki naredni dan. Brojala sam dane do sledeceg susreta i iako je izgledalo teško i tako daleko imala sam snage da izdržim sve jer me nakon toga ocekuju dva meseca odmora koje planiram da provedem sa njim u Zagrebu. Sada imam veci razlog nego ikada da se tamo vratim a ko zna možda i ostanem zauvek.
