Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Volim njen osmeh,volim kada je ona srecna. Ne želim nikada više da vidim suze u njenim ocima. Dosta je bilo patnje i boli valjda nakon svega zaslužujemo oboje srecu i spokoj. Toliko toga želim da uradim a tako je malo vremena. Nemogu da joj se nagledam. Ona je ostala neiskvarena i nevina u ovom okrutnom svetu. Samo jedan njen osmeh,samo jedan njen pogled upucen meni pun ljubavi i obožavanja mi daje snage da izdržim ono što dolazi. Ovo je najsrecniji dan u mom životu a za to je zaslužna ona,moja Dunja.
Šetali smo gradom i pokazivala mi je sva zanimljiva mesta. Pokazala mi je gde radi,rucali smo u njen omiljeni restoran ,nakon toga smo bili u park ,pa u poslasticarnicu i na jedan spontan nacin radili smo sve kao i pre osam godina.
Oko osam sati javio se Tomislav i obavestio nas je da su izašli na veceru i da žele da im se pridružimo.
- Ja treba da odnesem veceru Bogdanu- pobuni se Dunja.
- Oni su ga vec pokupili svi su u restoranu.
- Zaista?- pogleda me iznenađeno.
- Tako mi je rekao Tomo zašto si toliko iznenađena?
- Onako nije ništa- pokuša da izbegne odgovor.
- Dunja- opomenem je jer tacno je poznajem kada pokušava da mi precuti nešto.
- Nije ništa zaista samo on ne voli puno da izlazi pa sam se iznenadila to je sve. Hajde idemo da nas ne cekaju- iako me nije ubedila nisam zapitkivao više. Nakon desetak minuta bili smo u restoran.
- Šta!?- brecnem se ljuto na Tomislava koji se cereka od kada smo došli.
- Ništa brate samo si mi nekako sladak pa nemogu da te se nagledam- kaže ozbiljno i dođe mi da ga ubijem. Svi se smeju a Dunja stidljivo grize usne dok me drži za ruku ispod stola i odlucim da ga ignorišem i da se posvetim svojoj devojci.
- Vidi ti to nikada ni na kraj pameti mi ne bi palo da ste vas dvoje bili zajedno- kaže Veljko zamišljeno.
- Što? Šta nam fali?- pita Dunja znatiželjno.
- Ništa vam ne fali nego šta ja znam ...da budem iskren ja nikada nisam video Miloša sa nekom devojkom i jedno vreme sam mislio da je gej.
- Zar ti licim na geja budalo?- naljutim se.
- Ne brate ali od kud da znam. Nikada nisam upoznao ni jednu tvoju devojku niti sam te video u prisnom izdanju sa nekom ženom pa mi je samo to bilo razumno objašnjenje. Jednom sam cuo jedan vaš razgovor i tada sam shvatio u cemu je stvar ali to je bilo skoro covece godinama sam bio ubeđen da si sa druge strane. Kada mi je Vanja rekla da ti i Dunja imate prošlost nisam mogao da poverujem. Eto zahvalite mi se oboje što sam vas nagovorio da otvorimo firmu ovde i spojio vas sa vaše srodne duše- izjavi ponosno.
- Hvala ti- kažem iskreno jer je zaista u pravu. Možda bi nam bog ukrstio puteve ali kada i kako to neznam. Ipak zhvaljujuci njemu ja danas imam voljenu ženu pored sebe. Pogledam je pa je privucem bliže sebi a onda spustim usne u njenu kosu. Još uvek se nisam usudio da je poljubim jer se bojim da necu moci da stanem. Znam koliko sam bio ovisan od njih ,cak sam ih dugo sanjao i ljubio u snovima. Nikada nisam mogao da se zasitim njihovoj slatkoci. Bile su tako opojne i meke.
"Dali još uvek imaju isti ukus"- zapitam se nesvestan da se oblizujem dok ih gledam.
- Nemoj to da radiš- opomene me sva rumena u licu.
- Šta radim ?
- To - zagnjuri glavu u moj vrat pa me poljubi.
Volim svoje prijatelje i poštujem njihove žene ali želeo sam da provedem što više vremena sa njom nasamo. Nakon vecere svi su se uputili ka Veljku a Tomislav je odvezo Bogdana u Dunjin stan. Niko nas nije pitao ništa jer sve je bilo jasno. Želeo sam ovu noc da provedem sa njom i da pokušam da pokupim što više nje da bi mogao da preživim naredni period. Veljkov stan je bilo naše odredište i moje stvari su bili tamo. Sutra odavde ce da me pokupe i da se vratim u Zagreb ali do sutra imam puno toga što želim da uradim.
- Tvoje usne me tako prokleto mame da ih poljubim- jedva sam uspeo da se suzdržim citavo vece i da ih ne dotaknem ali cemu više odugovlacenja kada to mora da se dogodi. A trema me drma kao i pre toliko godina kada sam se spremao da uradim isto ovo.
- Onda ih poljubi jer cu da umrem ako ih ne osetim na sebi- skoro molcelivo prošapta.
I to je sve što mi je bilo potrebno. U sledecem trenutku spuštam usne na njene i zajedno odlazimo u svet gde smo samo nas dvoje. Osecam se kao da lebdim jer gubim tlo pod nogama. Opojnost, prisvajanje, posesivnost, potreba ,kajanje, želja, strast ...sve u samo jedan poljubac. Dok osecam njene ruke kako se grce oko moja ramena opsujem u sebe jer nisam bio spreman za ovo sledece. Skroz sam izumio i nisam na vreme razmislio.
- Šta je bilo- oseti da se povlacim pa me upita zabrinuto.
- Ovaj...treba da odem na brzinu da kupim nešto.
- Aaa na to možeš odmah da zaboraviš jer ja necu dopustiti takvo nešto.
- Dušo nemam zaštitu kod sebe- koji sam ja glupak ispao.
- Nije me briga ni za šta. Želim te sad i ovde i bez obzira na sve necu dopustiti da mi išta pokvari ovu noc. Možeš da se izvuceš,mogu sutra da popijem pilulu ali želim da te osetim...to mi je potrebno Mišo.
- I meni, ni ne slutiš koliko- jebeš zaštitu i univerzum koji želi da mi upropasti ovu noc ako me ona želi imace me i osetice me jer ja to spajanje ne bi propustio ni za šta na ovom svetu. Nas dvoje bez icega između nas. To se ranije nije dogodilo jer je bila previše mlada i nismo hteli da rizikujemo ali sada smo u godine gde nam je to najmanji problem.
Napokon se prepuštam na njenu milost i nemilost. Može da radi samnom šta god poželi jer je samo njoj sve dozvoljeno.
Svalcimo jedno drugo polako kao da imamo svo vreme ovog sveta a ne samo ovu noc. Njene tanke prste stežu moju kosu dok moje dodiruju savi deo njenog tela. Njena koža je topla i tako mekana kao pamuk. Privija svoje telo sve više uz mene željna da oseti moju golu kožu što više jer to je jedini nacin da se uverimo da se ovo zaista događa.
- Koliko sam samo sanjala ovaj trenutak.
- Ispunicu sve tvoje snove...i sva svoja obecanja...obecavam - obecam po drugi put ali ovoga puta zaista planiram da to i ispunim.
Spajanje naših tela je kao sveti cin. Nemogu recima da opišem kako se osecam jer to jednostavno nije moguce. Savršeno je mala rec za sve ovo jer sa njom se osecam uzvišeno i nadrealno. Ona je jedina osoba koja u meni budi sve moguce osecaje istovremeno i dok se predajem ponovo ovoj ženi zaklinjem se u sebi da je ovoga puta necu pustiti. Prebrodicu sve što nam donosi život ali ona je moja i to ce tako da bude zauvek.
