Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Otvaram polako oci jer mi sunce smeta ali ne osuđujem se da podignem glavu iako me njegova brada golica i tera me na smeh.
- Jesi li se naspavala ?- upita me bez da se pomakne i tek tada se osvestim i shvatim da sedimo ispred kafica gde smo sinoc došli.
- Zašto si mi dopustio da spavam?- napokon podignem glavu sa njegovo rame i pogledam ga.
- Nisi me pitala za dozvolu a i znaš da ja volim kada spavaš na mom ramenu- odvrati sa osmehom.
- Ali ti nisi spavao i sigurno si se ukocio dok sam ležala na tebe.
- Nisam se ukocio lepoto uživao sam a i nisi spavala ko zna koliko možda dva sata od prilike- dok prica mazi me po kosi i pogledom šara po moje lice.
- Hvala ti.
- Zbog cega?- upita me zbunjeno.
- Zbog svega. Zbog toga što si juce krenuo samnom,zbog toga što si mi pricao o sebi,zbog toga što si mene saslušao...
- Uvek cu da krenem sa tobom ,uvek cu da ti pricam i uvek cu da te saslušam- bože kako je divan i koliko je samo lep. Gledam ga ispod trepavica i divim se njegovoj savršenosti.
- Tvoj brat je zvonio nekoliko puta sigurno je zabrinut za tebe- sklanja mi pramen kose sa lica i zapitam se na šta licim trenutno. Šminka mi je sigurno razmazana i kosa rascupana ali on me gleda kao da sam najlepše stvorenje na svetu,uvek me tako gledao.
- Nazvacu ga- uspravim se napokon.
- Možda je zaspao sedam je sati.
- U pravu si bolje da krenemo pa kada stignem u stan onda cu da pricam sa njim.
- I ja tako mislim hajde dođi- uhvati me za ruku i ustanemo zajedno. Sve me boli ali necu da se žalim jer je njemu sigurno gore ali to nikada nece da prizna.
- Koliko ostaješ ovde?
- Do nedelju- progutam knedlu a telo mi zadrhti od saznanja da imamo toliko malo vremena. Ne ,necu da budem slaba,jednom sam bila i nikada više. Ovoga puta nema bežanja borucu se za njega jer je on vredan toga.
- Ne razmišljaj o tome samo se prepusti i uživaj danas i sutra a za dalje cemo naci neko rešenje smislicemo nešto nemoj da se brineš- kaže odlucno i verujem da cemo prevazici i ovo. Pa godine smo proveli razdvojeni i preživeli smo preživecemo i ovo. Odbacim negativne misli i nabacim osmeh na lice.
Dolazimo ispred moje zgrade oko osam sati. Miloš je nazvao Tomislava da dođe po njega ali to ce biti tek za sat vremena zato ga uhvatim za ruku i povedem u svoj stan. Otkljucavam i ulazim polako jer Bogdan spava u dnevnom boravku. Miloš ide zamnom na prste jer prati moje pokrete sve dok ne uđemo u moju spavacu sobu.
- Isuse Hriste!- kaže zaprepašteno kada ugleda moje cipele koje zauzimaju ceo jedan zid. Naređeni su kao u izlogu, vrata od plakara su staklena i ceo izlog je obložen sa led trakama. Nema drugih brendova svi su dirajnirani iz ruke Miloša Horvata i mislim da ga je to iznenadilo više nego sam dizajin . Gleda zadivljeno neko vreme a onda se okrene ka meni i pogleda me zlocasto.
- Sviđaju ti se moje cipele lepoto?- upita me hrpavim glasom.
- Veoma- odgovorim malo postiđeno jer sam opsednuta sa cipelama.
- Drago mi je što to cujem i da te obavestim da je i sledeca kolekcija spremna.
- Znam- izlanem se brzopleto pa pregrizem svoj jezik.
- Špijuniraš me- izdigne obrve zaigrano.
- Neee odakle ti to?
- Ostavjaš tagove iza sebe mala uhvacena si na delu- kaže ravnim tonom.
- Neznam o cemu pricaš- nastavim po svom ali on izvuce telefon pa nakon malo tipkanja po ekranu okrene ga ka meni i vidim da sam zaista uhvacena. Eh crna ja ne umem ništa da sakrijem od njega. To nisam namerno uradila jer sam bila u rastrojstvu u tom trenutku ,dobro je što mu nisam poslala poruku.
- To je bilo samo tada- pokušam da se izvucem.
- Poznajem te kada lažeš Dunja,koliko me dugo špiuniraš?
- Oduvek- priznam jer ne vredi da poricem.
- Zašto mi nikada nisi napisala neku poruku?
- Nisam imala hrabrost za takvo nešto...
- Aaa tu si- moj brat ulece u sobu i prekida naš razgovor.
- Ljuta sam na tebe- okrenem glavu u stranu.
- Ma daj Dunja znaš da ja nisam kreator tog zagovora ali nisam mogao da odbijem Dijanu znaš i sama kakva je.
- Znam od nje sam svašta ocekivala ali ti si mi brat i nisi trebao da pristaneš na tu glupost.
- Pa nije bilo toliko loše cak sam i uživao a i koliko vidim trud se isplatio tako da treba da nam budeš zahvalna a ne da se ljutiš na nas. Juce nismo imali priliku za pravo upoznavanje ,ja sam Bogdan - pretstavi se dok gleda u Miloša rekla bih pretece.
- Drago mi je ja sam i dalje Miloš- to me nasmeje jer moj decko ne reaguje na pretnje koje mu upucuje moj brat.
- Idem da skuvam kafu- ucinim par koraka pa se okrenem iza sebe da vidim dali me Miloš prati ali on stoji i dalje na isto mesto kao i Bogdan. Kratko me pogleda i namigne mi pa odlucim da ih ostavim da kažu jedno drugome šta imaju. Ubrzo su mi se pridružili u kuhinji i popili smo kafu zajedno i ubrzo nakon toga došao je Tomo i Miloš je otišao. Dogovorili smo se kasnije ponovo vidimo i da idemo na rucak zajedno pa nakon što su se vrata zatvorila mogla sam u potpunosti da se posvetim svom bratu.
- O cemu ste pricali?
- O muškim stvarima- odgovori spremno.
- Bato mani me te izlizane fore ja nisam dete- pobunim se.
- Znam ali eto to mi je dužnost kao stariji brat pa morao sam malo da mu pokažem zube da zna ko stoji iza tebe u slucaju da opet nešto zezne- kaže ozbiljno.
- Hvala ti što misliš na mene ali nema potrebe za tim zaista. Sada smo oboje zreliji i naucili smo puno toga od svoje greške koje smo napravili u prošlosti.
- Vi ste sada kao zajedno...mislim pomirili ste se i odlucili da nastavite tamo gde ste stali.
- Tako izgleda. Iskreno i ja sam iznenađena jer nisam znala šta da ocekujem od ovog susreta ali nakon što smo sinoc pricali o svemu i rekli sve jedno drugom to je došlo prirodno. Bice teško svesna sam toga jer on sutra odlazi ali uradicu sve da ovoga puta uspemo.
- Srecan sam zbog tebe seko zaslužuješ svu srecu ovog sveta.
- Hvala ti bato nadam se da ceš uskoro i ti da pronađeš svoju srodnu dušu.
- Ta se još uvek nije rodila - pokuša da se našali.
- Rodila se ali je ti još uvek nisi sreo- kažem ono što zaista mislim. Verujem da postoji devojka kojoj nece smetati njegov nedostatak i da ce ga prihvatiti onakav kakav jeste.
Nisam želela da gubim vreme na spavanje i gluposti. Istuširala sam se i spremila sam se za rucak. Htela sam da i Bogdan krene sa nama ali on nije želeo pa sam mu spremila rucak da ne bude gladan dok se vratim. Malo posle podne Miloš mi je poslao poruku da me ceka ispred zgrade pa kako sam bila vec spremna odmah sam krenula. Kada sam ga ugledala kako sa osmehom stoji zatrcala sam se i bacila mu se u zagrljaj. Spremno me je uhvatio oko struka i okrenuo se u krug dok sam se ja smejala kao luda.
- Mnogo si mi nedostajao.
- Ooo i ti si meni sreco - spustio me na zemju ali nije sklonio ruke sa mene.
- Hajde dođi da te upoznam sa ovim gradom - isprepletenih ruku krenuli smo u obilazak grada. Ponovo sam se osecala kao kada smo se upoznali, ponovo se sreca useljavala u moj život a ja nisam imala namjeru da je ovoga puta odgurnem od sebe.
