Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Navidum obican dan a zapravo vrlo poseban. Moj život se promenio kada sam je pre tri nedelje ugledao nakon toliko godina. Poceo sam da posecujem sva mesta na koja smo išli zajedno i prisecao sam se svega što smo doživeli . Dopustio sam osecanjima da isplivaju na površinu i poceo sam lakše da dišem. Sve protekle godine sedeli su duboko zakopani i sebicno sam ih cuvao samo za sebe. To me je na trenutke gušilo jer su bili smešteni u deo u koji niko nije smeo da uđe. Moje srce je pripadalo njoj i nisam želeo da iko ikada uđe tamo i pokvari secanje i ljubav koju sam imao za nju. Sve devojke koje su nakon nje bile blizu mene nisu joj bile ni do koljena. Nisu one bile loše vec je Dunja postavila velike standarde u moj život pa ni jedna nije mogla da ih pomeri a kamo li da ih sruši.
Danas sam bio na brdo na koje smo stalno išli jer je to bilo naše mesto. Sedeo sam na klupi na koju smo uvek sedeli zajedno i prisecao sam se na prošlost. Njenom osmehu,njenih poljubaca ,njenim ocima...Ta secanja su bila toliko živopisna da sam imao osecaj da je pored mene. Dok sam sedeo zatvorenih ociju osecao sam njen miris oko sebe. Kao da sam se vratio u prošlost,kao da sam ostao u vreme kada je bila moja. Godine su promenile mene ali ne i moja osecanja jer ja sam i dalje bio samo njen.
Prokleti poroci,prokleti alkohol i moje gluposti oduzeli su mi najvrednije što sam imao u životu,oduzeli su mi nju.
Nina stalno oblece oko mene a znam i zašto. Misli da cu pasti i da cu da uradim neku glupost. Boji se da se ne vratim na staro zbog nemoc koju osecam ali to se nece dogoditi. Ja sam napokon prodisao. Nakon toliko godina moje srce je opet zakucalo jace nego ikad a ja želim da živim,želim da napokon ispunim obecanje koje sam dao njoj i sebi,žeim da je držim opet u svoje narucje i da je ljubim...
Gledam stori koji sam objavio pre pola sata i zamišljam nas dvoje kako sedimo na toj klupi koja zna sve naše tajne. Nisam ovisnik od društvenih mreža i koristim ih radi reda ali danas sam bio malo aktivniji. Spodelio sam sa svojih pratilaca da je nova kolekcija gotova. Samo jedan pogled na nju je bio dovoljan da izvucem skice koje su godinama stajale zakljucane u fioci i samo tri nedelje da ih završim do naj sitnijeg detalja. Šta može ljubav da uradi to nemože niko drugi.
"Obeccanje" - nisam to napisao tek tako nego zato što sam rešio da ispunim ono što sam njoj obecao na pocetku naše veze. Tada nisam bio svestan težinu svojih reci ali sada jesam. Ako ne bude bila ona nece biti ni jedna druga.
Izađem iz storija i vidim jednu crvenu tackicu kako svetli na vrh profila kod srca. Pritisnem na to srce a moje preskoci ritam kada ugledam ime.
"Dunja_96 se sviđa vaš stori"- koji je ovo kurac? Pritisnem na sliku i gledam u to prelepo lice koje se smeši. Toliko sam puta pretrživao njeno ime na društvenih mreža ali Dunja Ilic nije postojala ni na jednoj a sada kada sam se najmanje nadao ona je pronašla mene. Sviđa joj se moj zadnji stori. Na to saznanje osmeh mi zatitra na usne i to shvatim kao znak da sam na pravom putu. Njen profil je zakljucan i nemogu ništa da vidim ali i nema puno objava. Ne prati me ali zato krišom prati šta radim. Znaci ni ona nije zaboravila,i ona me se seca i ona se nada.
