Upozorenje:pre nego što krenete da citate ovaj deo poželjno je da imate pored sebe maramice 😢
Dunja
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Prošle su tri nedelje od susreta sa Milošem. Dani su mi smoreni i beznadežni i iz dana u dan sve više se kajem zbog toga što sam ga napustila. Videti njega onako savršenog bilo je kao kazna za mene jer taj savršeni muškarac odavno više nije bio moj. Izgubila sam ga onog trenutka kada sam mu okrenula leđa i ostavila ga slomjenog u negov stan. To ne rade ljudi koji vole,oni se bore za svoju ljubav a ja sam odustala i kao najveca kukavica pobegla.
Uđem na svoj instagram profil pa ukucam njegovo ime. Necu mu poslati zahtev to je sigurno ali želim da vidim dali je objavio nešto novo. Njegov profil je otkljucan i sve je na dohvat ruke a ovo nije moj prvi upad da proverim šta radi. Svaki put kada sam bila u akciji špijinaže molila sam se da ga ne ugledam sa drugom devojkom i do sada je bog uslišavao moje molitve. Bilo je sebicno sa moje strane što sam to želela ali ja sam ga i dalje volela iako nisam bila sa njim. Svi moji pokušaji za veze su bile neuspešni i osuđeni na propast još na samog pocetka ali to su bili muškarci u kojima sam pronalazila utehu i bar neko vreme nisam se osecala usamnjeno ali sam bila prazna i nisam imala šta da im pružim. Oni su bili dobri ali ni jedan od njih nije bio Miloš. Ja sam njemu poklonila sebe,dušu , srce, nevinost sve što sam imala i tu nije bilo mesto ni za jedan drugi muškarac. Svi nakon njega imali su samo moje telo jer je to bilo jedino što mi je ostalo.
Nema ni jedan novi post ali zato vidim da ima stori. Nije mi pametna ideja da gledam to jer tako može da sazna da ga špijuniram ali radoznalost pobeđuje i pritisnem na sliku pa ugledam prvu objavu koja je iz njegovog ureda. Hrpu papira na njegov radni sto i to je uobicajni dan na poslu ali pogled mi stane na reci koje je napisao.
" New collection done"
Napravio je još jednu kolekciju koja ce sigurna sam biti savršena. Dam sebi zadatak da napravim mesto u svom ormaru za cipele koji ce uskoro da zauzme ceo moj stan. Nisam ja ovisnica od štikle ja sam ovisna od njegove kreacije. U svaki model ja vidim sebe i zato ih kupujem jer se u njema osecam kao da je on pored mene. Uvek gde god da krenem ja sa sobom nosim deo njega.
Kada ugledam sledeci stori stane mi dah jer na njemu je slika kako u zagrljaju drži neku devojku. Oboje su srecni i nasmejani. Stori nije njegov spodeljen je zato pritisnem na ekran da vidim koja je devojka zaslužna za njegovu srecu. Oboje nose naocare za sunce i tako nemogu lepo da je vidim.Kada mi pogled stane na njen profil osetim olakšanje jer je to Nina njegova sestra od tetke. Bila mi je jedna od najboljih drugarica ali kada sam ostavila njenog brata puklo je i naše drugarstvo.
Sada mi je lakše što vidim nju umesto neku drugu devojku ali jednom ce se i to dogoditi i šta cu tada da radim?
Vratim se na njegov profil i vidim da ima još jedan stori koji malo pre nije bio. Mesto koje je bilo naše ,mesto gde smo jedno drugo obecali toliko toga.
-"Volim te Dunja. "
- "I ja volim tebe Mišo"
- "Znaš razmišljao sam i hteo sam da ti kažem da želim da mi rodiš cerku"- rekao je iznenada jednog dana kada smo došli na to mesto.
-" Mišo od kud sada to? Ja još uvek studiram a i zjedno smo tek mesec dana"- rekla sam iznenađena njegovim recima.
- "Nisam rekao odmah mislio sam kada završiš fakultet. Prvo cu da te zaprosim,nakon toga cemo se vencati pa tek onda ce deca da dođu na red. Želim cerku ,tvoju malu kopiju i želim da se zove Teodora"- pricao je kao navijen sa osmehom od uha do uha.
- "Pa ja želim sina koji ce da lici na tebe. Želim da ima tvoje prelepe oci i tvoj divan osmeh. Znaš bice pravi šmeker i srcelomac"- odvratila sam zaneseno pa sam se postidela kada sam shvatila da sam to priznala naglas.
- "I ti si razmišljala o tome ? "- zataknuo mi je pramen kose iza uha u pomazio mi obraz dok me je gledao nežno pravo u oci.
- "Jesam malo. Znam da je rano i da smo tek na pocetku naše veze ali želim da jednog dana imam porodicu sa tobom"-priznala sam iskreno.
- "Imacemo je ljubavi,jednoga dana imacemo sve o cemu sada maštamo obecavam."
I tako od velike ljubavi i obecanja sve je ubrzo krenulo u krivom smeru. Pio je on i onda kada smo se upoznali ali kako je vreme odmicalo postajao je ovisan od alkoholu.Moj svet se i dalje vrti oko to obecanje koje mi je dao. Ja se i dalje nadam da ce se to obecanje jednoga dana ostvariti.
"Obecanje"- piše na sredini slike.
Seca se, i on se seca tog obecanja. Dali i on želi da se to ispuni? Dali postoji i trunke nade da ponovo budemo zajedno? - dok razmišljam o svemu nisam svesna da placem. Placem zbog secanje na to vreme,placem zbog nade koja se rađa u meni,placem od tuge za izgubljene godine ...placem od srece jer me nije zaboravio. Ruke mi drhte pa jedva uspem da iskljucim telefon a onda ustanem i pocnem da šetam po sobi. Odem do plakar i izvucem kutiju sa cipele koje godinama stoje spakovane. Poklonio mi ih je za dvadeseti rođendan. To je model koji je unikatan jer ih je dizajnirao za mene. Cak i u tom alkohoziranom stanju znao je šta radi. Bila sam oduševljena ,osecala sam se posebnom i tada sam ja njemu dala obecanje.
" Obuci ih" - rekao mi je dok sam ja neko vreme samo žurila u cipele.
"Necu prelepe su ne želim da ih uništim".
"To su samo obicne cipele ljubavi "- nasmejao se.
"Nisu obicne cipele,posebne su jer si ih napravio za mene i zato cu ih nositi u posebnim prilikama"
"Meni je svaki dan poseban kada sam sa tobom" - rekao je dok me je ljubio.
"I meni je ali nisam mislila na to. Nosicu ih na dan..."- prestala sam da pricam jer sam se plašila da izgovotrim to naglas.
"Na koji dan?"
" Na dan kada se budem udavala za tebe" - ugrizla sam se za usta dok sam gledala njegovu reakciju.
"Obecavaš?"
"Obecavam"
Tada je vec bio duboko zaglibio a pet meseci kasnije naša ljubav je pukla i raznela sve što smo imali. Cujem svoje jecaje ali nemogu da ih zaustavim. Kao brana sve je krenulo da se izliva iz mene. Bol, patnja, kajanje...i to je trajalo satima sve dok se nisam umorila i zaspala tako stutkana na podu dok sam grlila obecanje na svoje grudi.
"Dali još uvek ima nade da se to obecanje ispuni?"
