Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Dan na poslu nikako da prođe. Kada god pogledam na sat kazaljke puze kao puž pa se skoro i ne pomeraju.
Celu noc nisam oka sklopila jer sam razmišljala o njemu. Nije da ranije nisam ali sada više nego ikada. Razgledala sam naše zajednicke slike gde smo bili srecni i nasmejani i na svaku je gledao u mene kao da sam jedina žena na svetu. Obožavao me je i voleo me u to nikada nisam sumjala ali ta njegova ovisnost o alkoholu ga je uništavala. Njegov otac je cekao da preuzme votstvo u firmi a on je harao po klubovima i opijao se. I pored svega dizajnirao je unikatne cipele i imao je izvanredan talenat. Bila sam srecna što se vratio na pravom putu i bila sam ponosna na njega dok sam pratila svaku novu kolekciju. Bilo mi je dovoljno što sam znala da je dobro sve do subote. Tada se sve promenilo.
Znam da sam ga povredila ali tada sam mislila da radim ispravnu stvar. Sada vec nisam bila sigurna u to.
Kada je sat napokon pokazao 17h uzela sam torbu i želela sam malo da prošetam ali telefon mi je zazvonio i kada sam videla da je Vanja poželela sam da vratim sat unazad.
- Cekam te ispred tvoje zgrade- obavesti me bez pozdrava.
- Dolazim za kratko.
"Pa hajde sada da vidimo kako cu da se snađem kada me sudija Vanja stavi na klupu za ispitivanje. "
Za manje od petnaest minuta bila sam ispred zgrade a ona kako je i rekla stajala je sa prekrštenim rukama i streljala me pogledom.
- Kreci ispred mene- zapoveda mi oštro.
- Što si se tako naoštrila pa cak me ni ne pozdravjaš?
- Dunja isprašicu te po dupe ako ne budeš krenula odmah.
Ovi hormoni su cudo. Vec je u petom mesecu trudnoce i stalno nešto gunđa zato odlucim da je poslušam.
Ušle smo u stan i ona je sela a ja sam otišla da skuvam kafu. Kada sam se smestila na svoje mesto izvila je svoje obrve i pogledala me ispitivacki.
- Pevaj pticice.
- O cemu?- napravim se blesava.
- Znaci Miloš. Vidi ti to nikada ne bih pomislila.
- To je prošlost.
- Prošost u kojoj još uvek živiš.
- Vanja vidi...
- Zašto mi nisi rekla? Mi smo drugarice a ti si mi precutala to. Zapravo kada bolje razmislim sve mi je bilo ispred nosa ali ja nisam shvatila. Ceo ormar pun cipele koje on dizajnira a meni to nije palo na pamet- zakljuci naglas.
- To su lepe cipele i jako su udobne- kažem u svoju odbranu.
- Jesu mila ali odgovori mi na pitanje zašto nam ništa nisi rekla? Koliko sam shvatila ni Dijana ništa nezna.
