Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Prestanite da mi zvonite evo stižem!- proderem se kada mi dođe preko glave od njih dvojca.
Pre pet minuta su im žene izašle iz kuce a oni su im vec iza petama i prate ih. Ludaci su vec ispred zgrade i cekaju me jer ja sam im licni šofer. Cjeli dan je Tomislav bio na liniji samnom kao da smo sijamski bliznaci. Lepo se sredi za veceras,stavi tvoj omiljeni parfem,nemoj da me brukaš i budi ljubazan... Ako još jednom pokuša da mi nametne neku curu posvađacu se sa njim za sva vremena.
- Upadajte- viknem kada zaustavim auto.
-Hajde brate vozi brže otišle su pre deset minuta- vice Veljko.
- Dali ste svesni da cete ih razljutiti sa ovim što radite?- pitam ih iz najbolje namere.
- Moja ce se lako odljutiti- uverava me Tomo.- Moja se nikada ne ljuti - nadoveže se Veljko cija glava viri između sedišta.
Za desetak minuta smo bili ispred kluba. Istrcale su kao furije i uleteli u klub a ja sam potražio slobodan parking. Ušao sam i kroz gužvu pronašao naš sto koji smo rezervisali danas.
- Dali vam je teren cist?- pitam ih kade sednem između njih.
- Jeste imamo savršen pogled- kaže Tomo pa mi ocima da znak da pogledam u tom smeru.
Vidim Vanju i Dijanu kako plešu i kako se smeju,vidim pored njih devojku sa dugom sneđom kosom i savršeno oblikovano telo u crnoj satenskoj haljini. To je deža vu. Gledam i ne dišem. Devojka polako usporava kretanje i potpuno staje u mesto. Pocinje sa nelagodom da se premešta sa jednu na drugu nogu i znam da je osetila moje prisustvo. Znam osecam da je to ona,moja Dunja. Polako pocinje da se okrece u mom pravcu i ne srlja pogledom ona tacno zna gde sam ja. Trenutak kada nam se pogledi sretnu gotov sam. Gledamo se ispod blesak od reflektora i osecam se kao da je vreme stalo. Njena dva oka boje kestena me gledaju izgubljeno i sa strahom. Devojke je pozovu i ona skloni pogled od mene ali u sledecem trenutku Vanja i Dijana nas ugledaju i krenu ka nama a ona zbunjeno krene za njih.
Telo mi je skamenjeno a pogled spušten jer nemam lice da je pogledam u oci. Stid me je i iako sam godinama priželjkivao da je vidim ocigledno nisam bio spreman na ovaj susret.
- Zdravo- cujem njen glas i vidim njenu ispruženu ruku ispred sebe. Nekako se nateram i uspem da joj uzvratim pozdrav ali rec nisam mogao da izustim zato sam samo klimnuo glavom bez da je pogledam. Umesto u nju gledam u Veljka i Tomislava koji se pravdaju svojim ženama zašto su ovde a ne gde su ih ostavili i to mi izmami osmeh.
- Miloše jesi li upoznao Dunju ona je naša drugarica i moja kuma?- pita me Dijana i to kuma posebno naglašava.
- Jesam- odgovorim joj navidum opušteno iako se ne osecam tako. Izgubljen sam u potpunosti i neznam šta da radim. Da sam sada stari ja uzeo bih onu flašu konjaka sa stola i popio bih je celu na eks da se opustim ali pošto mi se gadi i na samu pomisao na alkohol jedini izlaz mi je beg odavde.
Prošaram pogledom po klubu i ugledam svoju sestru Ninu i odlucim da odem kod nje. Veljko i Tomo su bili zaokupirani sa svojim ženama pa nisu me ni primecivali pa sam se samo okrenuo i otiao na drugi kraj kluba.
Nina nije moja rođena sestra ona je cerka od moje tetke,sestra moje majke. Kada je imala petnaest godina doživeli su saobracajnu nesrecu i njeni roditelji su oboje poginuli a ona je bila teško povređena. Kada se nakon par meseci oporavila moji su preuzeli starateljstvo nad nju. Ja sam bio jedinac a moji su imali mogucnosti da odgoje desetoro dece bez da im išta fali a ja sam oduvek imao poseban odnos sa njom i bio sam srecan što ce živeti sa nama. Danas je odrasla devojka. Živi sama i radi kao vaspitacica u vrticu.
- Bato- zagrlime kada dođem do nje.
- Kako si mala?
- Sjajno . Od kud ti ovde?- to pitanje je na mesto jer ja ne izlazim po klubove.
- Naterao me Tomo da dođemo da pazimo na Dijanu pa je i Veljko krenuo da pazi na Vanju i evo nas ovde- priznam i nasmejem je.
- Hoceš malo do našeg stola?- upitam je a ona pristane.
Zajedno dođemo do našeg stola ali vidim da Dunje nema. Dok se ona pozdravja sa ostalima ja razgledam po klubu ne bi li je negde video ali ništa. Kako vece odmice shvatim da se nece vratiti i da je sigurno otišla i osetim se loše.
- Bato ja idem - obavesti me Nina pola sata nakon ponoci.
- Ja cu te odvesti- ustanem za njom i napustimo klub. Ostali ce se vec snaci za prevoz valjda ce uzeti taksi.
- Zašto si neraspoložen?- pita me dok se vozime. Ako me neka žena poznaje to je ona. U proteklih godina jedine postojane osobe suprotnog pola u mom životu su bile ona i moja majka. Imao sam par pokušaja za vezu ali bezuspešnih i to je to.
- Sreo sam Dunju- kažem kratko i zadržim dah. Kada smo ja i Dunja bili u vezi ona i Nina su se družile i bile su jako dobre drugarice ali kada je Nina saznala da je Dunja raskinula samnom bila je toliko ljuta na nju da ju je izvređala i prekinula svaku komunikaciju sa njom.
- Bato...
- Sreli smo se u klubu. Znaš ona je Vanjina i Dijanina drugarica i Milina kuma.
- Po tvom izrazu i raspoloženju susret nije prošao najbolje- zakljuci.
- Pa...bio sam šokiran kada sam je ugledao i jedva sam uspeo da se rukujem sa njom a kasnije sam video tebe i pobegao pa kada sam se vratio za stolom nju više nije bilo. Eto to je to- završim.
- Voliš je još uvek zar ne?
- Volim ...i mislim da cu je voleti dok sam živ.
- Kakva je?- pita dok me radoznalo gleda.
- Lepša nego što je bila- nateram usne na osmeh iako mi nije do smeha. Trebao sam da budem hrabriji i pribraniji i da se ponesem kao pravi muškarac a ne da bežim kao neka pizda.
"Šta da radim sada?"
Snowhite93 - evo ti Miloša mila nadam se da se nisi razočarala ♥️😘
Lidija0809 - juče nisam mogla evo danas da se iskupim♥️
Zaista nisam u mogučnosti da objavjujem po dva nastavka u danu. Verujte mi objavila bih ja i celu priču odjednom ali nakon toga treba da čekate dva meseca da završim sledeću 😂Zato budite strpljivi da prođu praznike i da se vratim pisanju pa da nadoknadim propušteno.
