Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Kumo dobro došla- doceka me Tomo kada dođem kod njih oko 18h. U klub idemo tek u 21h ali ja sam želela da vidim Milu pre nego što krenemo pa sam došla ranije.
- Bolje te našla kako si?- privuce me u zagrljaj za toplu dobrodošlicu.
- Odlicno hajde uđi - uvede me u stan a ja pocnem da razgledam okolo jer je ovo prvi put kako im dolazim u goste.
- Lepo vam je ovde. Izvoli ovo je za tebe- dam mu kesu sa flašu viskija.
- Nisi trebala da se trošiš ali hvala ti- kao neko dete otvori kesu da bi video poklon koji je dobio pa se zadovoljno nasmeje.
- Gde su Dijana i Mila?
- Mila spava a Dijana traži haljinu za veceras- namršti se.
- Zašto si ljut?
- Nisam ljut- uzvrati neuverljivo.
- Dali planiraš da je pratiš iz senke veceras?
- Ja nisam takav tip imam poverenja u nju - odbrani se iako mu vidim u pogledu da nešto smera. Nisam dalje pitala ništa jer je došla Dijana i seli smo da se ispricamo.
- Jako si mi nedostajala- grli me kao da se nismo godinama videle.
- I ti si meni. Od kada si otišla ostala sam sama tamo- požalim se.
- Nacicemo ti nekog dobrog frajera i doci ceš nam ovde- ubaci se Tomislav a ja se trgnem na njegove reci. Pogled mu je pronikliv i iako nikad nije ništa spomenuo on zna ko sam ja. Nije moguce da nezna kada su najbolji drugovi iako je on u vreme dok smo se Miloš i ja zabavjali bio van zemje.
- Ma baš evo vidim sve frajer do frajera ovde u Zagrebu- Dijana zakoluta ocima u znak pobune.
Mila je ustala i provela sam sa njom ostatku vremena. Malo je porasla od kada sam je zadnji put videla. Tomo je stalno tipkao nešto na telefonu i zapitala sam se dali je možda rekao svom drugu da sam tu. Znala sam da se još uvek nije oženio ali nisam znala dali ima devojku. Potajno sam pratila njegov život na društvenim mrežama i to je razlog zašto ga nisam prebolela. Ja sam mogla da ga zaboravim ali nisam želela to. Nisam želela da zaboravim njega,ni njegovi dodiri,ni njegove poljupce. Nisam želela ništa da zaboravim.
"Dali je on mene zaboravio? "
Možda me se i ne seca ko ce ga znati. Stalno sam se pitala dali mi je oprostio što sam ga napustila. Nisam imala drugog izbora u to vreme jer bi nas ta veza odnela u propast. Nikada nisam sumjala u njegovu vernost ni u ljubav znala sam da me voli ali veza je postajala toksicna. Koristio je to što sam bila slaba na njega i svaki put bi popustila i oprostila mu sve. Tu noc kada sam prekinula sa njim izgubila sam deo sebe. Kao da je nešto puklo u meni a to je bilo moje srce. Slomilo se na komade i od tog dana ništa nije bilo isto. Napustila sam njegov stan a par dana kasnije i grad. Skrivanje i bežanje mi je savršeno išlo od ruke sve do danas . Sada više neznam šta da ocekujem. Osecam se kao da se nisam pomakla sa mesta godinama.
Oko 20h došli su Vanja i Veljko. Veljko je trebao da ostane sa Tomom i da cuvaju Milu ali oni nisu to nameravali da urade. Oni su bili spremni da krenu za nama u trenutku kada mi napustimo stan iako Vanja i Dijana nisu bili svesni toga.
Ja sam bila spremna i samo sam obukla haljinu koju sam nosila sa sobom. Tacno u devet sati smo izašli iz stana. Sišli smo liftom do prizemja i ušli u moj auto. U retrovizoru sam videla kako se iza nas parkira auto i iz njega izlazi starija žena. Znala sam da je ovo njihova majka koja je došla da cuva unuku ali nisam htela da pokvarim zabavu koja sledi zato im ništa nisam rekla.
Klub u koji smo došli bio je nov i moderan. Imali smo rezervisani sto i smestile smo se pored njega. Narucile smo pice i kretale se u ritmu muzike.
Oko pola sata kasnije osetila sam da je tu. To je bilo ludo i nerealno ali ja sam ovaj osecaj imala samo jednom u životu a to je bilo noc kada sam ga upoznala. Deža vu. Srce pocinje da mi lupa kao ludo a noge mi polako gube snagu. Osecam se ukoceno i strah me obuzima jer neznam šta sledi. Neznam šta cu zateci iza sebe kada se okrenem. Skupim hrabrost i kao u usporenu scenu u nekom filmu pocnem da pomeram gornji deo tela. Milimetar po milimetar sve dok ga ne ugledam. U tom trenutku vreme staje. Kao da sam se vratila u prošlost u noc kada sam ga prvi put ugledala.
Oduvek je bio lep ali sada je bio još lepši. Pre osam godina je bio bitanga koju sam volela najviše na svetu. Sada? Sada je bio odrastao i zreo muškarac sa savršeno izvajano telo, podraslu bradu i muževan stav. Cak sam i u mraku videla kako njegove plave oci sjae,te oci kao more u kojima sam se gubila. Videla sam da se ukocio kada me je ugledao a ja nisam imala snage da se pomerim sa mesta.
Nisam znala šta da ocekujem ali jedno sam shvatila. Uzalud sam se skrivala i bežala jer sam tako samo zavaravala sebe.
- Dunja- cujem kako me Dijana zove i sklonim pogled od njega.
- Gde si se zagledala?- pita Vanja a ja se osmehnem usiljeno jer oni neznaju da je Miloš moj bivši.
- Tu okolo- slažem ali oni se ne predaju i pogledaju u pravac u kom sam gledala.
- Ubicu ga! Nece dobiti seks mesec dana- pocinju obe da siktaju i krecu ka njihovim stolom. Nema svrhe da bežim pa uzmem svoje pice i krenem za njih. Stajem pored njihovog stola i neznam šta da radim sledece.
- Zdravo- ispružim svoju drhtavu ruku dok on gleda svuda osim u meni.
