Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Tomo jesi li pogledao...- ukopam se u mesto kada vidim Dijanu popetu na njegov sto a on glavom zagnjuren u njene grudi.- Ništa nisam video- okrenem se i zatvorim vrata za sobom. Želim da nisam ništa video ali nažalost jesam i stvara mi se muka u stomaku od tog prizora.
Vratim se u svoj ured i da bi zaboravio na prizor uzmem da crtam. Obožavam svoj posao i to je jedino što imam od kada sam nju izgubio. Usiljena glava i lošo društvo su me uništili. Mi smo bili kombinacija osuđena na propast još od samog starta. Voleo sam je bog mi je svedok da jesam jer i nakon toliko godina ona je i dalje jedina žena koju sam voleo...jedinu koju i dalje volim.
Živeo sam ludi život. Alkohol je bio sastavni deo toga od moje dvadesete godine. Toliko se izmaknuo kontroli da sam postao alkoholicar.
Jedne noci u jedan klub sam ugledao nju. Duga smeđa kosa i crvene pune usne,oci kao dva badema ciste i nevine a telo kao boginje. U istom trenutku sam ostao bez daha i poželeo sam je za sebe. Gad kakav sam bio uradio sam sve da bi je osvoijo i uspeo sam. Bila je moja dušom i telom a ja sam je naucio sve što sam znao. Dala mi je sebe na nacin na koji ni jedna nije to uradila a nisam je zasluživao. Godinu dana je trpela moja sranja i pijanstva sve do jednog dana kada joj je prekipilo i ostavila me .
Kao i mnogo puta do tada bio sam u jedan nocni klub sa "prijateljima" i bio sam odvaljen od alkohola. Bilo je mnogo devojaka oko nas ali ja je nikada nisam prevario ali nisam ih ni odguravao od sebe jer nisam ni bio svestan njih. Stajala je na par metara dalje od mene i slomjeno me gledala sa suze u ocima. Nikada nije plakala ,nije ni tada.
"Hajde Miloše idemo odavde" došla je do mene i pomogla mi da ustanem. Nikada nije pravila drame u javnosti niti pred drugim ljudima ali uvek mi je ukazivala na greške kada smo ostajali nasamo. Znao sam u tom trenutku da sam uprskao i znao sam da sam je izgubio. Došli smo u moj stan i odnela me je ispod tuša da bi se otreznio , skuvala je gorku kafu da bi došao sebi i sela je pored mene.
"Znaš da te mnogo volim ali ja ovo više ne mogu da trpim"- rekla je sasvim mirno.
"Necu više obecavam da cu se promeniti"- uhvatio sam je za ruke jer nisam želeo da cujem ono što je sledelo.
"Mnogo puta sam cula to do sada i uvek se isto završilo. Ti ceš sutra opet izaci i uradiceš istu stvar a ja cu opet da zažmurim i da se pravim da ne gledam. Mogu ja to ali ne želim. Ne želim jer ce te taj žitot koji vodiš i te ljude koje smatraš da su ti prijatelji oterati u grob. Promeni se ali zbog sebe ne zbog mene jer mene više nema."
"Nisam te prevario ljubavi"- to je bila zadnja slamka za spas.
"Znam,nikada nisam sumjala u tebe jer da jesam ne bih pricala sada sa tobom. Želim da budeš dobro Mišo obecaj mi da ceš biti dobro kada odem"- njen pogled pun molbe me je razarao iznutra."
" Ja nemogu bez tebe..."
" Ti nisi svestan svoje sile i moci. Ti možeš ono što niko drugi ne može samo si se malo pogubio. Mani se tog života nece ti on ništa dobro doneti." Zadnji put me je poljubila i napustila moj stan.
Bila je u pravu za sve što je rekla. Trebao sam da je izgubim da bi shvatio šta sam imao. Od tog dana nisam okusio alkohol. Odvikavanje je bilo teško ali uspeo sam. Vratio sam se u kuci svojih roditelja i krenuo iz pocetka. Želeo sam da budem bolji covek za sebe ali i za nju. Radio sam i svaku kolekciju sam tajno posvetio njoj. Nikada je ponovo nisam video a toliko sam jako želeo da je sretnem.
" Možda jednog dana..."
- Što si me tražio?- upada Tomo u moj ured i seda u fotelju. Pogledam ga ispod oka i vidim da ima blesavi cerek na licu. Njega ova situacija zabavja.
- Zar te nije sramota?- on tacno zna šta ga pitam.
- Bila je ovo vanredna situacija.
- Ovo je radno mesto Tomo zar nemožeš ujutru da obaviš to pre nego što dođeš na posao?
- Mogu i obavio sam ali nije me ubedila pa je došla ovde sa nadom da cu joj dopustiti da ide veceras u klub. Bilo je teško ali pristao sam.
- Zaista? - gledam ga u neverici jer on nije tip koji bi dopustio da Dijana izađe sama u klub.
- Ne ,zapravo komplikovano je . Ona ce izaci veceras ali i ja idem da je pratim iz senke. Dolazi i Veljko jer i Vanja i kuma idu u klub zato sam došao da ti kažem da se spremiš.
- Ja ne idem- odbijem
- Ti si mi kum i treba da mi budeš podrška u slucaju da se nešto dogodi- misli ako se potuce sa nekim ili ako ga Dijana uhvati da je prati.
- Pa da ja odnesem deblji kraj jeli?
- Ne,želim da veceras budeš tamo a zašto shvaticeš kada dođeš- kaže tajanstveno.
- Ne želim da mi mestiš ženske ni da mi se mešaš u život- zapretim mu.
- Necu samo dođi.
- U redu.
Njegov zadovoljan osmeh mi stvara nervozu i znam da je nešto naumio.
" Dali sam želeo da znam u šta ce me uvaliti?"- nisam bio siguran.
