Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Gde baš sada nađe da pada kiša. Mrzim ovakvo vreme jer mi stvara depresiju. Radim u banci u Ljubljani i na posao idem pešice jer mrzim gužvu u saobracaju ali ova kiša toliko silno pada da neznam ni kako da stignem do taksi koji stoji parkiran na dva koraka od mene.
Sedim na zadnjem sedištu taksija i gledam kako se kapljice slevaju po prozoru. Savršena prilika da razmislim malo o svom životu i pravac u koji se krece. Haha, ma ne krece se vec godinama ali ja tražim i najmanji trag da se to ipak dogodilo u nekom trenutku .
Nisam imala vremena za razmišljanje dok sam sa Vanjom i Dijanom lutala po diskotekama i klubovima,dok smo svaki drugi dan šopingovale i pile kafu zajedno ali više nema toga. Iako je Vanja tu i viđamo se svaki dan a Dijana me zove jedno deset puta u toku dana jer joj nedostajem i dosadno joj je sama kuci one se uvece ušunjaju pored voljene muškarce a ja sama. Upravo tako,osecam se usamjeno ali ne preuzimam ništa da promenim to. Oštetila sam jednog muškarca sa tim što sam ga zavlacila a on se nadao da ce ipak nekako uspeti da osvoji moje srce. Toliko sam išla daleko da sam se cak i verila sa njim. Voleo me je ali ja sam volela i dalje svoju prvu ljubav pa kada je shvatio to ostavio me je mesec dana pre vencanja. Svi su ocekivali da cu da placem i da padam u depresiji ali ja sam tu noc slavila svoju slobodu. Lakulo mi je što je sam shvatio to na vreme u suprotnom bi sada bili u braku a to bi bilo jako nepravedno prema njemu.
- Gospođice stigli smo- obavesti me taksista.
- Hvala vam puno - platim i izađem iz taksija.
Ulazim u banku i uputim se na svoje radno mesto. Dan prolazi uobicajno. Da budem iskrena u zadnje vreme se osecam bezvoljno i smoreno. Sve je tako monotono i dosadno. Iste ljudi vec godinama,sređivanje papira, odobravanje kredita,isplata penzija... uzbuđenje na vrhuncu šta da vam kažem. Jedva cekam da završi radni dan i da napustim ovu smornicu.
- Reci Dijana- javim se na telefon kada ugledam ime svoje drugarice.
- Šta radiš ?- pita me smoreno.
- Ono što radim svaki dan. Šta radiš ti,kako su Mila i Tomo?
- Mila spava a Tomo je na posao. Jako mi je dosadno Dunja molim te dođi.
- Gde da dođem u sred radne nedelje jesi li poludela?
- Ma ne sad mislila sam za vikend da dođeš pa da izađemo u provod malo. Dolazi i Vanja jer Kneževici proslavjaju godišnjicu braka pa sam mislila da dođeš i ti i da provedemo vikend zajedno.
- Kada kažeš provod misliš na izlazak u klub zar ne? Šta tvoj dragi misli o tome?
- Sredicu ja to ne brini moje tehnike ubeđivanja i dalje savršeno rade- pohvali se dok cujem njen smeh.
- U redu doci cu- pristanem bez razmišljanja.
- Jupiii jedva cekam da te vidim.
Nakon još par minuta caskanje prekinula sam poziv. Nakon posla sam otišla u kupovinu da kupim sebi neku lepu haljinu. Šta cu kada volim da budem sređena. To je i povezlo mene,Dijanu i Vanju. Srele smo se u jedan butik i sve tri smo se uhvatili za isti komad odjece. Nismo se poznavale međusobno i umalo se nismo potukle. Vanja ga je istrgla iz naših ruku i potrcala prva ka kasi da ga plati. Šok ju je strefio kada joj je prodavacica rekla cenu a bogami i nas dve isto. Ni jedna nije imala dovoljno novca jer zaboga nalazili smo se u butiku u kom su se prodavale Dolce i Gabana haljine. Pogledale smo se najizmenicno i napustile smo butik pokuljeno. Nesvesno smo sve tri krenule u istom pravcu jedna pored drugu.
- Hajde da bar popijemo kafu - rekla je vatrena crvenokosa. Pogledala sam je u cudu a isto je uradila i druga devojka pored mene.
- Što me tako gledate kao da sam pala s Marsa? Da popijemo kafu zaboga nisam rekla da se ubijemo- ispalila je na Hrvatskom u sred Ljubljane.
E tu smo se raspricale kao rod naj rođeniji i postale smo najbolje prijateljice. Dijana je bila sama ovde baš kao i ja a Vanja je živela sa svojom porodicom. Dan za danom prošlo je osam godina.
Nakon dva dana spakovala sam jedan mali kofer i krenula za Hrvatsku. Nisam bila spremna za ovo,nisam bila spremna za susret sa njim iako sam znala da ce se to dogoditi od trenutka kada se Vanja spetljala sa Veljkom. Odugovlacila sam koliko sam mogla a i sreca je bila na mojoj strani do sada ali od sudbine nema bežanja i došao je trenutak da se suocim sa svoju prošlost.
"Dve muzike toga dana Svirace al kako kome..."
Jebem ti i play listu i život gde baš sada nađe ova da pocne.Promenim pesmu a sledeca je još gora.
Kupi mi kartu u jednom smeru.... -
-E neceš - ugasim radio i odlucim da nastavim put bez muzike. Kupila sam ja tu kartu pre mnogo godina ali evo mi sada povratna i iskreno bojim se i zbog odlaska i zbog povratka.
U deset sati uvece parkirala sam auto ispred porodicne kuce. Znali su moji da cu da dođem zato je i Bogdan došao. Nakon što je otac doživeo srcani udar pre godinu dana moj brat se vratio da živi u Zagrebu. Nemacka mu ništa dobro nije donela samo ga je oštetila a meni iako je bilo žao zbog nesrece koju je doživeo bila sam srecna što je živ.
- Dušo dobro došla- zagrli me majka sa tužnim osmehom.
- Bolje vas našla.
Znam koliko im teško pada daljina ali ja nisam mogla da živim ovde nakon što sam raskinula sa momkom. Imala sam dvadeset godina i to sam doživela jako tragicno kao da sam poslata udovica nedaj bože. Ponašala sam se kao da sam jedina devojka na svetu koja je raskinula sa momkom pa su me prebacili da završim studije u Sloveniji gde sam se kasnije i zaposlila i nastavila svoj život.
- Radujem se što si došla seko uživacu dok budem slušao njihovo gnjavenje koje za promenu nece biti upuceno meni- Bogdan me grli sa zlocastim osmehom.
- Žrtvovacu se za tebe - prihvatim njegovu igru dok ulazimo u kucu zagrljeni. Udahnem miris doma i kroz mene prođe onaj osecaj kad sam bila mala devojcica i kada smo bili svi na okupu. Osecaj topline i sigurnosti koji mi je tako puno nedostajao.
Ko čeka taj i dočeka 😂Dobro došli u novu avanturu i hvala vam na čitanju♥️😘
