Barbie

2

Vremenom navikla sam se na to da me tretiraju kao da sam životinja, Damjan mi je u tim trenucima propasti bio jedina svetla tačka. Ponekad bi me plaćao iako nije želeo da ima moje telo, plaćao me je da bi pričali, da bih odmorila od svega jer pauze za odmor ovde nije bilo. Ne pamtim kada sam videla sunce ne pamtim ni lica svojih roditelja, postala sam zavisnica heroina pa čak i zavisnica muških ruku.
- Želim La - rekao je Damjan
Osmehnula sam se i srećna pošla sam kod njega. Otišli smo u sobu seli smo na krevet.
- La odmori - rekao je mazeći mi koleno
- Želim tvoje usne- rekla sam zaljubljeno
- Ne malena, odmori se -
- Koliko imam vremena - upitala sam ga
- Koliko god želiš, da li si gladna ?- nasmejala sam se, izvadila sam tablete iz fioke.
- Ovo je moja hrana - bacio je tablete iz moje ruke .
- La jednog dana, rešiću te ovih muka obećavam -
- Damjane ovome nema kraja - rekla sam uverena u to
- Ne gubi nadu - rekao je
- Nadu sam odavno izgubila - započeli smo tužne teme
- Jedi i ćuti - rekao mi je sa osmehom.
Dao mi je sendvič koji je izvadio iz jakne
- Damjane nedostaješ mi -
- La ne brini ima vremena za sve -
- Hvala ti - rekla sam te sam zagrizla sendvič
- Sutra ću pitati tvog šefa za koliko bih mogao zauvek da te imam -
- Damjane ne moraš da kupuješ narkomanku, nađi sebi normalnu devojku-
- La ja želim da te spasem odavde -
- Damjane to je nemoguće -
- I nemoguće je moguće ponekada -
Osmehnula sam se dirnuo mi je obraz pojela sam sendvič.
- Najela si se? -
- Jesam hvala ti - kao nikada u skorije vreme pomislila sam.
- La čuo sam da te ovde mnogi žele -
- Da nažalost -
- Sigurno ti je jako naporno -
- Jeste - zaplakala sam
- Nemoj da plačeš -
- Volela bih da se ovo nije desilo -
- Onda se ne bi upoznali, nemoj tako da pričaš -
- Upoznali bi se na drugi način -
- Vreme nam je isteklo - ustao je sa kreveta
- Zar već -
- Vidimo se La -
- Poljubac -
Osmehnuo se i poljubio me je izašao je iz sobe a ubrzo sam i ja otišla nazad na posao.
*posle 24h*
Ne osećam se dobro, stomak me jako boli izašla sam na da tako kažem binu pod jakim bolovima i sa 3 modrice. Juče sam dobila batine od šefa jer nisam htela da budem sa jednim od mušterija, nisam htela jer može otac da mi bude a i tada sam takođe bila pod bolovima. Kada me je Damjan video nije mogao da veruje u kakvom sam stanju.
-La- rekao je dečko koga nisam poznavala. Pogledala sam u Damjana, trgao se.
- La - rekao je Damjan
- Koliko nudiš Damjane? - upitao je šef Damjana toliko tiho da sam ga jedva čula.
- 1000 - krenuo je otkup
- 5000 - ponudio je drugi dečko
- 10000 - rekao je Damjan
- 15000 - rekao je onaj momak
Damjan me je pogledao, klimnula sam glavom za "nema veze" suza mi je potekla niz obraz i pošla sam sa tim dečkom.
- La stani - rekao je Damjan, stala sam i okrenula sam se.
- 20000- rekao je, momak koga sam držala za ruku me je pustio a njega je zamenio Damjan.
- Ne dam te tako lako - rekao je smeškajući se, osmehnula sam se i ja, otišli smo u sobu, seo je na krevet, uzela sam tabletu iz fioke i popila je na suvo.
- Moraš?- upitao je prevrćući očima
- Dap -
- Pričao sam sa tvojim šefom, sutra dolaziš kod mene na dan - rekao je i time me je veoma obradovao
- Damjane koliko si platio - činjenica o tome me je rastužila
-  nebitno je- rekao je
- Bitno je Damjane, nisam vredna tog novca -
- Vrednija si od svog novca ovog sveta La - rekao je i time učinio da se osećam prelepo
- Ne želim da se trošiš toliko, odakle ti novac uopšte - pokušala sam da ga odgovorim iako sam celim srcem želela da se to dogodi.
- Nećemo o tome - rekao je
- Želim da znam -
- Rekao sam ne želim da pričam o tome- viknuo je, samo sam sela pored njega
- Obuci nešto - dodao je
- Zašto me više ne želiš? - upitala sam ga zaista povređeno
- La želim da ti olakšam muke - pokušavao je da mi objasni
- Mojim mukama nikada kraja- rekla sam tiho sebi u bradu
- Odakle ti modrice? - upitao me je
- Juče me je šef pretukao - odgovorila sam pognute glave
- Zašto leepaa?-
- Nisam želela da budem sa Mirkom- objasnila sam mu
- Onaj debeli matori- začudio se
- Da-
- Jao bože, jako mi je žao što sve to trpiš- rekao je iskreno
- Damjane ja ne želim da idem sutra sa tobom - rekla sam
- Platio sam već - rekao je hladno
- Povrati novac, ne želim - rekla sam
- Zašto?- upitao je zaista radoznalo
- Ne želim- nisam znala zašto ali ne želim
- Zašto jebeno zašto, hoćeš da te ovde koriste još, to hoćeš? - vikao je
- Damjane - pokušala sam da ga smirim ali je vikao i udarao rukom u zid.
- Sutra ćeš doći kod mene i to je kraj ove rasprave - rekao je
- Da vidim ruku -
- Nije nista- otrgnuo je ruku
- Da vidim- ponovila sam
- Rekao sam nešto- opet je vikao.
- Okej- udaljila sam se od njega i ćutala sam.
- Izvini mila - nisam reagovala, prišao mi je i od pozadi stavio je njegove ruke na moj struk duboko sam udahnula.
- La želim da te spasim odavde i želim da budeš samo moja, ludim pri pomisli da te drugi imaju-
- Damjane takva mi je sudbina, nađi sebi poštenu devojku koja se ne drogira koja može da bude samo tvoja -
- Nema je ne postoji ni jedna sem tebe- rekao je skoro plačući
- Ma ne pričaj, ovakvog lepotana da devojke ne žele - osmehnula sam ye i pokušala sam da ga oraspoložim.
- Žele one ali se ja ne dam?- nasmejala sam se okrenula ka njemu i zagrlila sam ga.
*sutradan*
- La ustajj- vikala je Sofija, budim se posle dva sata sna.
- Lepotice ideš kod svog obožavatelja, spremaj se - rekla je Sofi
- Kod koga?- upitala sam sanjiva
- Kod Damjana - rekla je Sofi
- Aa daa- ustala sam iz kreveta u zamračenoj sobi.
- Koliko je sati?- upitala sam nesvesna vremena
- 12, podne- odgovorila je Sofi
- Nemam osećaj više, šta misliš ovo ili ovo - upitala sam je pokazujući joj haljinu tamno plave boje i kožnu suknju i nekakvu majcu crne boje.
- Suknja i majica- rekla je
- Hvala-
- Koja je Damjanu omiljena boja?- upitala je Sofi
- Bela- odgovorila sam
- Odlicno onda uzmi beli donji veš- nasmejala sam se
- Mada on bi tebe i u crnom- rekla je i udarila me je po dupetu.
- Eeej- viknula sam smejući se. U sobu ušao je šef, bila sam u donjem vešu u kome sam spavala, pogledao me je od glave do pete, prevnula sam očima na to.
- Blago tebi, pobegla si- rekao je podsmevajući se
- Hvala bogu - rekla sam
- Ali samo na jedan dan, ne zaboravi vratićeš se ovde- pokušao je da me oneraspoloži
- Naravno - nije uspeo
- Kad se vratiš prva sam ti mušterija da znaš-
- Odvratan si- rekla je Sofi, udario ju je po licu.
- Sofi - uzviknula sam
- Hahaha slatke ste, možda bih mogao da vas ukombinujem-
- Možeš li da izađeš - upitala sam ga
- Sofi- obratio joj se šef pokazao joj je da izađe izašla je, prilazio mi je bliže i bliže
- Ne mogu da čekam sutra- suzbio me je uz zid i počeo agresivno da mi ljubi vrat.
- La- začula sam Damjanov glas koji je sprečio nastavak svega ovoga
- O stigao si mislio sam da se malo poigram sa njom pre nego što dođeš-
- Zakasnio si - rekao je pomalo besno, šef se nasmejao i odmakao od mene dok se Damjan lažno smejao.
- Izađi šta čekaš - rekao je Damjan
- Izlazim kada vi izađete- rekao je
- Ovaj, trebam da se presvučem- šef me je gledao pogledala sam u Damjana
- Pa presvlači se- rekao je Damjan, skinula sam sve sa sebe i obukla sam šta sam nameravala dok su njihove oči bile uprte u mene. Bila sam iznenađena zbog Damjanove reakcije ali ipak dok sam se presvlačila, suptilno je stao ispred šefa da me on ne bi gledao.
- Idemo- upitao je Damjan
- Da-
- Ne zaboravi lekiće, biće ti loše bez njih- rekao je šef cinično se smejući, uzeo ih je iz fioke i dao mi ih je, prošla sam pored njega i otišla do Damjana koji me je uhvatio za ruku. Izašli smo iz sobe dok je za nama išao šef.