Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Obojica su gledali ka meni dok sam im prilazila. Isti pogled, iste oči imaju, samo je Uroš delovao nekako zbunjeno. Verovatno me nije očekivao. Ni ja nisam želela da iskočim i ometam njihov razgovor, ali nisam znala da će ga Tadija pitati ovako nešto.
"Saro.. ja.. mislio sam da nisi ovde.."-reče Uroš zbunjeno.
"Pa ovaj.. nisam želela da smetam.."-dodadoh sa malom dozom stida.
"Ne smetas.."-Uroš reče tiho i spusti svoj pogled ka podu.
A onda je nastala tišina.
Tadija je gledao malo u mene, malo u njega. Činilo se kao da prati situaciju i kao da želi da iz nas izvuče nešto više.
"Mama zašto ti je zasmetalo moje pitanje? Samo sam želeo iskren odgovor. Dugujete mi dosta odgovora, zar ne?"-otpočeo je Tadija i kao da je zabio nož u moje srce.
Zamrsila sam svoje prste od nervozne. Progutala sam knedlu. Nisam mogla Uroša da pogledam u oči.
"Sine to što želiš da znaš se tiče mene i tvog oca..."-rekoh gledajući u Tadiju. Primetila sam da Uroš podiže glavu, ali nisam želela da gledam ka njemu.
"Koliko bih sad volela da kaže da me još uvek voli"-rekoh u sebi.
"Znaš Tadija.. kada prodje dosta vremena.. ljudi se nekako udalje, postanu stranci.."-dodao je. Činilo se kao da mu je bilo teško, a meni se srce kidalo na komade, samo što sam to pokušavala da sakrijem od obojice.
"Zauvek ću poštovati tvoju majku.. Nikada neću zaboraviti naše lepe trenutke.."-nastavio je.
Kada sam čula njegove reči, okrenula sam se i brzo otrčala do kupatila. Sva sreća pa nisam zaplakala pred njima. Zatvorila sam vrata za sobom i sela na pod. Ledjima sam se naslonila o njih. Suza je suzu stizala, toliko su se brzo spustale niz moje obraze da sam ih jedva skupljala svojim dlanovima.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Bože koliko mi je teško. Osećala sam ogromnu težinu na mojim prsima, kao da veliki kamen stoji na tom mestu. Džaba mi sav novac koji sam stekla za sve ove godine, kada on ne može da kupi sreću.
Uroš p.o.v
Pratio sam je pogledom dok je trčala ka jednoj prostoriji. Ušla je i zalupila vrata za sobom. Bio sam totalno zbunjen.
"Šta joj je?"-upitao sam ga, dok sam naslućivao da su je moje reči pogodile.
"Kad god joj se plače, ona otrči i zatvori se jer ne želi da ja vidim njene suze.. A verovatno ne želi ni ti da ih vidiš"-reče iskreno. Par trenutaka sam gledao u njega i ćutao.
Šokiran sam koliko je iskren i direktan. Takav nisam ni ja, ni Sara, a sve bi nam lakše išlo kada bi jednostavno govorili ono što mislimo. Ponosan sam na nju kako ga je vaspitala.
