Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Sedela je na podu,ledjima naslonjena na zid.Tadija se nalazio pokraj nje,držao je za ruku i gledao u njeno uplakano lice.
"Mama nemoj više da plačeš.."-reče,te rukom pokupi suze koje su se slivale sa njenog lica.
"Ne brini, naravno da posle svega što si učinila za mene neću preći na njegovu stranu i neću izdati tebe i svu tvoju ljubav koju si mi pružila"
Dodao je, nakon što mu je Sara konačno i iskreno sve ispričala.Njegove reči su obasjale njeno lice kao sunce, jer se isprva uplašila da će se naljutiti na nju i da će otići od nje.
Sve mu je rekla,ovog puta bez laži i ulepšavanja stvari. Samo golu istinu,za koju je bila sigurna da mu se neće svideti. I nije mu se svidelo ono što je čuo, bio je zaprepašćen jer za svojih 19 godina nikad nije ni pomišljao da mu je otac možda kriminalac,koga je njegova majka jako volela ali je morala da ode.
"Hajde,ustani sad i smiri se"-dodao je Tadija i pružio joj ruku.
Sara je duboko uzdahnula i ubrzo se dovela u red.
"Laku noć sine...nadam se da ćeš moći da zaspiš nakon ovoga"-brižno dodade Sara.
"Ne brini, u redu sam ja"-dodao je,te je prišao i ostavio poljubac u njenoj kosi.Okrenuo se i otišao u svoju sobu,a ona je stajala i gledala ga kako odlazi i zatvara vrata za sobom.
•••••
Grad je bio pust,doba kada gotovo svi spavaju.Kroz Beogradsko naselje proleteo je brzi,sportski automobil,koji je naglo zakočio ispred jedne od zgrada,toliko da su gume glasno zaškripele.Činilo se kao da je zvuk tog automobila probudio svaku osobu u okolini.
Žustro je napustio auto i jako zalupio vrata istih.Brzo je koračao ka ulazu u tu zgradu,bez bilo kakvog stajanja ili usporavanja.Videlo se da stoji nekakva jasna namera iza tog hoda,iza tog pogleda,iza tog dubokog disanja i besa.
Ignorisao je zvono ispred vrata,te je svoje prste skupio u pesnicu i jako udarao u njih.Udarao je i pravio buku tim udarcima,sve dok osoba sa druge strane vrata nije otvorila.
Bila je to ženska osoba,može se reći devojka.Delovala je dosta mladje od njega.Nije mogla da sakrije svoj zaprepašćeni pogled.
"Otkud ti?? Posle toliko vremena i u ovo nedoba?" -širom je otvorila svoje oči i zbunjeno gledala u njegovo lice.Dobro ga je poznavala,barem je ona tako mislila,ali je sada shvatila da ga ipak nikada nije videla ovakvog.
Rukom ju je sklonio sa vrata i ušao unutra.Prvo je razgledao po stanu,ne bi li shvatio da li je sama,a onda se okrenuo ka njoj.Toj devojci trenutno ništa nije bilo jasno.
"Hoćeš li mi objasniti otkud ti? 2 godine te nisam videla? I kako upadaš u moj stan tek tako,šta da sam imala dečka?"
Govorila je visokim tonom,što mu se nije dopalo.
"Prvo,ne možeš ti tako da razgovaraš sa mnom.Drugo,i da je neko bio ovde,izbacio bih ga to mi je najmanji problem"-dodao je bezdušno.Činilo se kao da je sad i besniji nego maločas.
Skinuo je svoj sat i ostavio ga na najbližoj polici.Prišao joj je i gledao je sa visine.
"A došao sam zato što želim da se ispraznim.Eto,dobila si iskren odgovor"-reče,te pre nego što je ona stigla bilo sta da kaže,pocepo je njenu pidzamu i poneo je do kreveta.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sutradan
Konačno je odlučila da je krajnje vreme da pozove svoje najbolje drugarice i da im saopši da je tu,da se vratila u njihov grad.Dugo su razgovarale preko telefona, bilo je raznih emocija,pa i suza, ali ono glavno,Sara je sačuvala za uživo.
Dogovorile su se da izadju u grad sve tri zajedno, kao nekada, da se provedu ali i da porazgovaraju o svemu.
Brzo je otrčala do ormara, ne bi li se što pre spremila jer je bilo već kasno popodne.
"Sva sreća pa sam se već našminkala"-pomislila je,jer je znala koliko joj vremena svaki put treba da se spremi.
Izvukla je jedan crni kombinezon, koji je pratio liniju tela.
"Mislim da će ovo biti super"-reče na glas,te prisloni kombinezon,koji je bio na ofingeru, uz svoje telo, te sa oduševljenjem što pre skide svoju kućnu haljinu i obuče njega.
"Odlično"-reče gledajući svoju liniju u ogledalu. "Samo da ih što pre ugledam"-pomislila je i sa osmehom na licu istrčala iz apartmana.
Tadija je već odavno napustio njihov apartman, odnosno njihov privremeni dom. Nije znala kuda je otišao,ali mu je uvek verovala. Znala je da ga je dobro odgojila i nije se puno brinula oko toga.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ušla je u svoj Mercedes koji je bio na parkingu ispred hotela,ali pre nego što ga je startovala, otkucala je poruku.
"Sine, izašla sam.Nemoj da se brineš ako me nema"-te je odstranila svoj telefon u torbicu, i uputila se ka restoranu u kom treba da se nadje sa Anjom i Milenom.
_____________
Hello, malo je kraći jer sam tek završila sa ispitima pa sam na brzinu napisala, ne zamerite. Ide uskoro još🫶💙
