Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
I dalje je ćutao i gledao u jednu tačku na stolu. Toliko dugo je ćutao,da imam osećaj da su svi ljudi u restoranu primetili da dugo traje tišina za našim stolom.
Hrapavim, ispucalim glasom sam rekla.
"Zašto ćutiš? Reci nešto.."-rekoh pažljivo i vrlo tiho.Srce mi se kidalo.
Činilo mi se kao da ove moje reči nisu doprle do njegovih ušiju.Ruke su počele da mi se tresu,i počela sam još brže da dišem.
Posle dva minuta, podigao je glavu i pogledao me ravno u oči. U njegovim očima nazirala se velika bol i patnja.Videlo se na njemu da je previše povredjen,da nije morao ništa ni da kaže. Toliko sam se sada osećala krivom,da sam poželela da iskočim iz sopstvene kože.
"Ne znam šta da kažem Saro. Posle skoro dvadeset godina sam zasnao da sam...otac"-zastao je i rekao.Čudno je zvučalo jer,ni on ni ja nismo navikli na reč "otac".
"Uroše, rekla sam ti svoje razloge..."-rekoh teško,trudeći se da ga ne gledam u oči,jer me boli što on pati.
"Tvoje razloge? Samo gledaš sebe. Zar ne shvataš da si sebična,da si dete zadržala samo za sebe,ne planirajući meni da saopštiš"-počeo je da povisuje svoj ton,i sve više se nazirao bes.
Možda jeste u pravu. Možda sam ja sebična što nisam dopustila da i on bude Tadijin roditelj, ali ne smem da zaboravim ko je i šta je on.On je kriminalac, a ja sam Tadiju samo želela da zaštitim i ništa drugo. Samo postoji jedna stvar koja otežava ovu situaciju. Ja i dalje svim srcem volim ovog kriminalca,koji sedi naspram mene.
"Imaš li ti nekoga...?"-morala sam da predjem sa teme iako možda nije pravi trenutak,ali sam želela da saznam šta se dešava u životu moje voljene osobe.
Napravio je iznenadjen izraz lica.Nije očekivao da ću ovo pitati.
"Zašto me sada to pitaš?"-delovao je zbunjeno,a ja sam gorela od želje da dobijem odgovor.
"Zato što me zanima"-rekoh,trudeći se da zvučim potpuno samouvereno,dok su mi se ispod stola noge tresle.
"Posle svega ovoga,nisi zaslužila da ti to kažem"-reče ljuto i drsko.Ščepao je svoju čašu i prineo ustima.Na eks je ispio sve do poslednje kapi.
Ćutala sam i pratila ga pogledom.Nisam imala odgovor na ovo.
"...ali ti sigurno imaš nekoga"-dodao je.
Ovo me je toliko razbesnelo,jer je totalna laž i glupost. Toliko sam posvećena Tadiji i poslu,da retko kada imam vremena za sebe.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Sada postaješ isuviše bezobrazan i prelaziš granice Uroše. Valjda me dovoljno poznaj..."
Prekinuo me je i dodao.
"Mislio sam da te poznajem,ali sam se ipak prevario. Da si me zaista volela, ne bi mi ovo uradila"-oči su mu postale potpuno suve. Umesto suza,sada se tu nalazio bes koji može da ga podstakne da svašta učini,a to me je plašilo. Ispred mene ne sedi bilo ko, već Uroš.
"Pa i jesam te mnogo volela"-iznervirano rekoh,gledajući ga u oči. Toliko je počeo da me izludjuje,da se kajem što sam pristala da izadjem na večeru sa njim.
"Volela..."-ponovi je moju poslednju reč i ironično se nasmejao. Volela sam ga i volim ga još uvek,ali to mu ne mogu reći. Ne mogu to prevaliti preko svojih usana posle toliko godina, čoveku koji je sigurno nastavio svoj život posle mene i koji je sigurno bio sa još mnogo njih nakon mene.
"Uroše, šta govoriš? Zbunjuješ me. Naravno da sam te volela i..."
Ponovo me je prekinuo.
"Da si me volela,ne bi otišla od mene. Sve i da nisi znala da si trudna,trebala si da se vratiš meni kada si to saznala. Ko zna,možda sin nije moj,pa si zato i otišla"
Rekao je drskim tonom,a ja sam iste sekunde skočila sa stolice na kojoj sam sedela,te je ona pala u nazad i udarila o pod.Svi su se te sekunde okrenuli i gledali u nas. Uzela sam času sa vinom koje se nalazilo ispred mene i pljusnula ga njemu u facu. Nije napravio nikakvu značajnu reakciju,a ja sam se brzinom svetlnosti pokupila i istrčala iz restorana.Suza je suzu stizala na mom licu.
Ugledala sam parkiran taksi u blizini restorana,te sam odmah potrčala ka njemu.Taksisti sam rekla da brzo vozi do hotela,jer sam osećala neki strah,da će se Uroš pojaviti od nekud.Prebrzo sam zažalila što sam pristala da se vratim u Srbiju. •••• Ušla sam u naš apartman i pokušavala da što više mogu,sakrijem svoju uzrujanost.Izula sam štikle odmah pored vrata,i bosa odšetala do Tadijine sobe.
Otvorila sam vrata i ugledala ga na krevetu.
"Oo,ti si tu"-rekoh iznenadjeno.
"Da,vratio sam se malo ranije,a vidim i ti si"-reče,te se zagleda u mene.
"Da,jesam..."-tiho odgovorih.
"Nešto si uznemirena?"-ipak nisam uspela da sakrijem. Uh,mrzim što me ovo dete toliko dobro poznaje.
"Ma samo jedan dosadan izlazak"-rekoh,trudeci se da zvucim uverljivo,te sam otišla da se sredim u smestila se u svoj krevet.
Za to vreme
"Ali gospodine,nije po protokolu da dajemo informacije o našim gostima.Izvinite,ali zaista vam ne možemo reći broj apartmana"-reče devojka za pultom.
