Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
"Sine smiri se,molim te.Sve će biti u redu"-govorila sam,prateći ga kroz kuću,sve dok nije ušao u svoju sobu i zalupio mi vrata ispred nosa.
Ostala sam sa druge strane vrata i glasno izdahnula.
"Sine,lep si kao lutka,biće još devojaka,videćeš"-govorila sam utešno,naslonivši svoje šake na vrata.Mnogo se brinem o njemu,on mi je sve na svetu.Sve što njega rastuži,mene pogodi još više.
Čula sam njegove korake blizu vrata,te sam se malo odaljila od njih.
"Kako možeš to da kazeš tek tako? Bili smo dve godine u vezi i ona me je prevarila"-bio je besan i iz očiju su mu sevale varnice.Svaki put kad ga vidim ovakvog,vidim Uroša u njemu.Iste oči,isti pogled..
"Znam dušo moja...ali..."
Prekinuo me je.
"Želim da se sklonim negde,na neko vreme.Da otputujem.Ako sada ostanem ovde,ona će me tražiti i moliti za oprost,a ja prevaru ne mogu da oprostim"-delovao je odlučno,ali me je i uplašio.
"Gde da odeš sine? Brinuću se ako odeš sam..."
Opet me je prekinuo,i uhvatio me je za ruku.
"Mama,nisam mislio sam da odem.Ti i ja da odemo.Želim da odemo u Srbiju.Godinama mi obećavaš da ćeš me odvesti u Srbiju.Nisam više mali,i mislim da je sad pravo vreme za to"
Ovo me je mnogo uznemirilo.Srce je krenulo jače da mi kuca.Godinama sam odlagala to,ali izgleda da je sad došao taj trenutak.Vidim da je čvrsto odlučio da želi da konačno vidi Srbiju i mislim da ovog puta ne mogu da ga sprečim u tome.
Ovde sam dovoljno radila i zaradila,da konačno mogu da sebi priuštim dug odmor.Planirala sam i da premestim svoju firmu u Srbiju i da se više ne vraćam u London,ali kada se setim zašto sam pobegla ovamo,bude mi teško da presečem.
"Mama reci nešto? Jesi dobro?"
Dozvao me je nazad,u realnost.Totalno sam zalutala u svojim mislima,da sam zaboravila da on stoji ispred mene i čeka moj odgovor.
Pomazila sam ga po obrazu i prinela u svoj zagrljaj.
"U redu Tadija,biće kako ti želiš. Sutra krećemo za Srbiju"
Čvrsto me je stegao u svoj zagrljaj i ostavio poljubac na mojoj kosi.
"Ti me onda spakuj,a ja odoh da se pozdravim sa svim svojim ortacima"
Reče,te pokupi ključeve sa stola i istrča napolje.
19 godina kasnije , Srbija
"Koliko si im ponudio?"-rekao sam i prineo čašu viskija ustima.
"10 miliona šefe,kao što ste i rekli"-odgovori Petar.
"I? Govori?"-oštro izustih.
"Nisu prihvatili. Ne žele da Vam daju Kolumbiju. Kažu da im sa njima najbolje ide prodaja droge i da ih Vam ne bi ustupili ni za bilo koju sumu novca"-govorio je pognute glave.
"A tako? Nudimo im velike pare,oni ih ne žele. Ništa,onda prelazimo na naše surove metode"
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Videće oni ko je Uroš Vulev"-rekoh na glas,te sam nedovršenu cigaru ostavio u piksli i izašao napolje.
Sara p.o.v
"Tadija,voziš od Londona,hoćeš ja sad da vozim?"-rekoh gledajući u njega.
"Opušteno,sedi i uživaj"-pojačao je muziku do kraja.
Bio je isuviše srećan,da mu ni toliki sati vožnje nisu teško padali.Ja sam bila potpuno smirena,sve dok nismo prešli granicu i stigli u Srbiju.Kako smo se bližili Beogradu,napetost je rasla sve više i više.
Niko ne zna za naš povratak,pa čak ni Anja i Milena.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"I ne brini...brzo ćes naći nove prijatelje i novu devojku..Ti si lep i popularan u društvu"
"Znam to..ne brinem"-namignuo mi je i nasmejao se..
Par trenutaka kasnije,iz krivine je izleteo crni džip,koji nije uspeo da zakoči i udario u nas.
Osetila sam taj udarac,ali sva sreća nije bio toliko jak.
"Mama jesi dobro???"-uplaseno me je upitao,dok sam ja gledala da li je on u redu.
"Jesam Tadija,sve je u redu,hvala Bogu."
"Kakav majmun ne mogu da verujem..Najebao je"-prosiktao je i pre nego što sam stigla da bilo šta kažem,Tadija je izašao iz auta i prišao tom džipu i vozačevim vratima.
Tek sam sada dobro pogledala u taj auto.Bio je skroz zatamnjen,tako da se vožač nije mogao lako videti.
Sedela sam i dalje u autu,i pratilaTadiju pogledom.Desna ruka mi je bila na kvaki u slučaju da mu se taj majmun suprotstavi.
Otvorio je vrata i krenuo da izlazi.Pažljivo sam pratila tok dešavanja.Zatvorio je vrata i okrenuo se ka Tadiji.Bio je ćelav i krupan.
Ništa nisam čula,ali sam videla da se raspravljaju te sam otvorila svoja vrata i izašla napolje.
"Alo ostavi ga na miru,ti si kriv ne on.Ti si izleteo ispred nas"-vikala sam dok me je on nepristojno odmeravao.Bilo mi je neprijatno što je i Tadija to video.
U tom momentu,otvorila su se zadnja vrata i kada je čovek izašao,zanemela sam.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ne mogu da verujem da se ovo dešava.Pogledao me je toliko značajno,da mislim da su njegove oči ostale utisnute na meni.
Osetila sam samo da gubim ravnotežu i dalje ne znam ni šta se dogodilo.
