Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Prošla su puna dva meseca od kako sam ovde,u Londonu.Slagaću ako kažem da sam se navikla na ovaj život.Slagaću ako kažem da sam prestala da mislim o njemu,čak šta više neprestano mislim o njemu,a mislim da je za to najviše zaslužno ovo malo stvorenje koje se nalazi u mom stomaku.
Već sam ušla u treći mesec trudnoće,stomak je počeo da se vidi.Sada konačno počinjem da se osećam kao prava trudnica,ali i dalje nisam spremna za pitanja
"Ko je otac i gde je otac deteta"
Osećam se loše zbog toga što krijem trudnoću od njega,ali znam da isto kao što bi moj život bio u opasnosti kraj njega,isto tako bi bio i život našeg deteta,a ja to ovde i na ovaj način mogu da sprečim i mislim da sam izabrala pametno.
Prišla sam velikom ogledaju u mojoj spavaćoj sobi i podigla majicu,te sam gledala i dodirivala svoj stomak.To mi je postala neka rutina,to radim svakoga dana od kada sam saznala ovu divnu vest.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Još jednom sam pomazila stomak,a onda spustila majicu i otišla da se presvučem,jer za sat vremena moram da krenem na aerodrom. •••• Parkirala sam se ispred aerodroma i ušla unutra.Bilo je milion ljudi,te sam se uspaničeno okretala levo-desno i gledala u masu,ne bi lih prepoznala dva meni draga lica.
"Sarooo"-čula sam i pogledala levo od sebe.Videla sam Anju i Milenu koje bacaju svoje kofere na pod i trče ka meni.
Toliko su skočile na mene,da sam mislila da će me obaliti.Izljubile smo se i izgrlile,a onda smo sele u moj auto i krenule ka mom stanu.
Bile su oduševljene gradom,arhitektura ih je fascinirala.Vidi se da su srećne što su ovde,i da im se dopada moj izbor.
"Meni izgleda kao da si se super snašla ovde"-reče Milena,te se zavali u fotelju.
"Pa i jesam...ne žalim se"-rekoh uz osmeh,dok sam im sipala piće.
"Jedva sam čekala da vidim tebe i tvoj stomak..presrećna sam"-dodala je Anja i zagrlila me sa ledja.Ruke je obavila oko mog stomaka.
"Devojke mnogo mi je drago što ste ovde,barem mesec dana neću biti sama"-rekoh te sam sela pokraj njih dve.
"Kako misliš sama? Pa imaš ti svoju malu bebicu u stomaku"-dodade Anja srećno.
"Pa da ali...još se nisam baš navikla na to,mislim da mi treba još malo vremena."
"Je l misliš na njega? U stvari već znam odgovor..."-reče Milena.
Klimnula sam glavom.
"Da,neprestano. Da li ste čule nešto o njemu?"-silno sam želela da čujem.
"Ne,ni traga ni glasa o njemu,nije više dolazio kod nas"-odgovori Anja.
"Ne srećem ga ni u izlascima,a nisam ni čula da je novu našao..Ko zna"-nadovezala se Milena.
Ovo me je jako zbunilo,ali i dalje tvrdim da ga dobro poznajem i da neće on tako lako odustati od ženskog roda.
"Verovatno je sakrio u svojoj kući,kao mene nekad"-pomislila sam.
Pisac p.o.v
Srbija,dom Vulevih.
"Sine,ti znas da sam ja Saru volela kao što je i ona mene,ali otišla je,ostavila te je,nema je. Ne možeš ceo život ovako,da kukaš za njom. I posao si zapostavio,nikada se nisi ovako ponašao."
Stavila je svoju ruku preko njegove.On je sklanjao svoj pogled od njenog,sve vreme je gledao u pod.
"Uroše,ja kao tvoja majka mislim samo najbolje za tebe. Možda je najbolje da sada nadjes drugu,ona će ti skrenuti misli sa Sare i biće ti mnogo bolje."
Ustao je od stola.
"Rekao sam šta sam rekao i ni reči više. Neću se ponovo oženiti i kraj"
