Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
"GDE JE ONDA AKO NIJE NI KOD TEBE?"-prodrao sam se iz petnih žila na Milenu.Stajali smo na vratima njene kuće.
"Ne znam Uroše,stvarno ne znam,rekla sam ti već"-reče,gledajući me sa strahom u očima.
Ne znam više da li da verujem ili da ne verujem ljudima,i u to što mi govore. Samo znam da se trenutno osećam besno,poraženo i slomnjeno.
"Slušaj...."-napravio sam kratku pauzu jer je bes izbijala iz mene.
"Ako saznam da me lažeš...teško tebi"-podigao sam svoj kažiprst i uperio ga ka njoj.
"Pretis mi?"-dodala je.
"Da,pretim ti. Ako nešto znaš,nije kasno da se predomisliš.Pozovi me ili dodji do mene,ja nju moram da nadjem po svaku cenu."-rekao sam,i ne mareći za njen odgovor,okrenuo sam se i izašao iz dvorišta.
Seo sam u svoj auto i podigao prašinu za sobom.
Stigao sam svojoj kući. Na parkingu ispred kuće stajao je Ilijin auto. Ušao sam u kuću i samo ga pogledao. Nismo se pozdravili. Na stočić sam bacio ključ od svog automobila,a na trosed sam bacio sako koji sam skinuo sa sebe. Seo sam naspram njega i ščepao flašu viskija i prineo je ustima.
Ćutao je i pratio moje pokrete.
"Bio si u pravu"-otpočeo sam prvi.
"O Sari govoriš?"-rekao je.
"Da...Nisam trebao da je pustim da ode"-buljio sam u jednu tačku.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Šta se desilo? Gde je Sara?"-približio se meni i zabrinuto me gledao.Moj pogled je i dalje bio spušten.
"Ne znam. Znam koliko i ti.. Ovo me ubija.. Nema je nigde"-rekoh.
"Smiri se,možda treba da joj daš još malo vremena. Možda će za par dana da se vrati"-trudio se da zvuči utešno,ali mu to nije uspevalo.
"Još koliko vremena? Ja ovo nisam zamišljao ovako. Do sada bi se vratila. Ona je otišla od mene Ilija"-verovao sam u ovo što govorim. Bio sam u totalnom bedaku.
Prišao je i seo pored mene. Potapšao me je po desnom ramenu. Zajedno smo ćutali i pili. Niko nije imao više šta da kaže. Tišina je opkolila prostoriju.
Sara p.o.v
"Bio je kod tebe??"-nervozno sam upitala Milenu.
"I kod mene je dolazio"-dodala je Anja. Sve tri smo bile na pozivu.
Ovo me je unervozilo.
"Ne brini,nismo ništa rekle. Poštujemo tvoju odluku"-Milena je dodala.
Znala sam da mogu da im verujem,ali se plašim Uroša i njegovih postupaka. Ne želim da im išta učini.
"Kako si ti? Jesu se mučnine nastavile?"-upitala me je Anja.
"Umm..okej sam ja...nije mi muka.."-rekoh. Bila sam totalno nervozna,jer ovo što govorim je laž. Uopšte mi nije bolje,a moje menstruacije nema.Kao da se pozdravila sa mnom.
"To mi je drago da čujem"-dodala je Anja.
"Devojke,čujemo se sutra,imam neke obaveze"-rekoh uz osmeh,te smo završile poziv.
Ostavila sam telefon na stočiću,i uputila se ka kupatilu. Na ormariću u kupatilu nalazio se test za trudnoću. Definitivno me brine moj izostanak ciklusa,više ne znam ni koliko tačno.
Dugo sam gledala u test,pre nego što sam skupila hrabrosti da ga i uradim. Plašila sam se,i u isto vreme verovala da sigurno nisam trudna,i da to u ovom trenutku nije moguće.
Glasno sam udahnula i rešila da ga uradim,da konačno znam na čemu sam.
Par minuta sam čekala,i ništa se nije dogadjalo. Minuti su mi prolazili kao večnost. Kada sam spustila svoj pogled ka dole,ka testu,spazila sam i drugu crticu i ceo svet mi se u tom momentu okrenuo.
Test mi je ispao iz ruku na pod,a ja sam se priržala za lavabo da ne padnem.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Mahinalno sam stavila svoje ruke na stomak i nežno ga dodirivala,dok sam gledala svoj odraz u ogledalu. Osećala sam se čudno,ali u isto vreme i nekako posebno.
Nisam znala da opišem svoj trenutni osećaj,ali sam bila sigurna da ću to,što se nalazi u mom stomaku ipak zadržati.
