Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Strčala sam niz stepenice i spazila da nema nikog u dnevnom boravku.Kuća je prazna.
Otvorila sam vrata i izašla napolje.Bio je u dvorištu i razgovarao sa momcima iz njegovog obezbedjenja.Nisam čula šta tačno pričaju,ali vidim na njegovom licu da je nervozan.
I Andrej se nalazio tu,sa njima,i posle par trenutaka se okrenuo ka mom pravcu i ugledao me.Pogledom me je odmerio od glave do pete.Nervozno sam se osećala.
"Uroše..."-rekoh tiše,ali dovoljno glasno da me čuje.
Svi su se istog momenta okrenuli ka meni i gledali u mene.Prestao je da priča sa njima,te mi je prišao.
"Saro...obećao sam ti da ću doći i da ćemo razgovarati"-vrlo tiho i smireno reče.
"Ne mogu više..."-rekoh,ali zastadoh kada su me svetla od farova automobila zaslepila.
Video je da gledam iza njega,te se i on okrenuo.Iz tog auta izašla je crnokosa devojka i ušla u dvorište.Nije mi bilo jasno ko je ona i šta će ovde.Prvi put vidim žensku osobu u ovoj kući.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ćutala sam i pratila je pogledom.
"Uroše.."-reče,gledajući ga ravno u oči.
"Šta ćeš ti ovde?"-videla sam da je strašno uznemiren.
Ponovo sam vratila svoj pogled na nju,i sada mi je već delovala poznato,ali nisam znala odakle.Počela sam da osećam neki nemir i pomalo ljubomoru.
"Znači,ovo je tvoja žena?"-upita,dok me je pogledom skenirala.Osećala sam nešto zlo u tom pogledu,što me je još više uznemirilo.
"Ajde Nadja,idi odavde"-bio je gotov da pukne od besa.
Ona je ćutala i gledala u nas.Uroš me je uhvatio za ruku i povukao sa sobom,da udjemo u kuću.
"Saro? Čini mi se da se zoveš Sara,je l tako?"-dozvala me je,te sam zastala i okrenula se ka njoj.Zbunjeno sam je pogledala.
"Da"-rekoh mirno.
"Mislim da će te interesovati ovo što ću ti reći o tvom mužiću"-rekla je,a meni je srce počelo brzo da kuca iste sekunde.
"NADJA REKAO SAM TI DA IDEŠ ODAVDE"-viknuo je Uroš.
"Reci. Šta treba da znam?"-koliki god da sam nemir u sebi osećala,želela sam da čujem zbog čega je ova devojka došla.
"Na tvoju žalost...nije ti veran.Vara te sa mnom"-reče gledajuću me ravno u oči.Osetila sam neku tupu bol u grudima.Kao da mi je srce otkinuto.
"ODMAH DA SI OTIŠLA ODAVDE,SARO NE SLUŠAJ JE! IZBACUTE JE"-vrisnuo je Uroš na nju.
Počela sam teško da dišem,a oči su mi se punile suzama.
Njoj su prišla dva momka,jedan je uhvatio za jednu,drugi za drugu ruku i krenuli su da je izvode iz dvorišta.
Okrenula je glavu i pogledala u mene.
"Ja na tvom mestu ne bih puno razmišljala da li je ovo istina ili nije...Nadam se da si znala za koga si se udala"-rekla je,dok su je izvodili iz dvorišta.Smestili su je u jedan od auta i odvezli.
Ove reči su se zabole pravo u moje srce.Dokrajčile su me.
Prišao mi je i stavio ruku na moje rame.
"Nemoj da joj veruješ"-tiho reče,a ja sam se samo sklonila od njega i utrčala u kuću plačući.
Trčala sam do sobe,dok su suze kapale sa mog lica.Ovo saznanje je bila samo kap koja je prelila već prepunu čašu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
U ušima su mi odzvanjale njene reči "nadam se da si znala za koga si se udala" i strašno su me bolele. Znala sam da je Uroš Vulev veliki ženskaroš,naravno da sam to znala. Ne mogu da verujem da sam bila toliko glupa i da sam pomislila da će se zaista zaljubiti u devojku koju je oženio protiv svoje volje i da će živeti srećno do kraja svojih života.
Bacila sam svoje telo na krevet i jecala.Osećala sam se prazno,poraženo,izigrano...Kao da mi je srce isčupano.
"Ne,ne želim ovde da ostanem ni minuta"-pomislila sam i ustala.
U tom trenutku,on je ušao u sobu.Delovao je tužno i zabrinuto kada me je ugledao ovakvu,ali neću dozvoliti sebi da padnem na ovu glumu.
"Ne pomišljaj da me sprečiš da odem"-rekoh odlučno.
______________ Pitanje za vas , da li vam se svidja što stavljam slike?
