Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
"Ne možeš me nikad ostaviti..Ne dam ti.Konačno sam priznao i sebi i tebi da te volim"
Reče dok mi je prstima prelazio preko lica.Moje golo telo nalazilo se ispod njegovog.Oči su mu bile fiksirane na moje,a ja i dalje nisam mogla da poverujem šta se dešava.
Uroš Vulev,bogataš u koga sam bila smrtno zaljubljena kao klinka je sada moj muž i ludo je zaljubljen u mene.Samo se nadam da ovo nije san,kojeg će realnost da prekine.
"Volim te.."-rekoh tiho ove reči,a on je izgledao kao da ga je sunce obasjalo.
"I ja tebe volim"-uzvrati odmah.
Mislim da je ovo moj najsrećniji trenutak u životu.
Pitam se,da li bi mala Sara poverovala da će joj se ovo desiti u budućnosti.Mislim da ne.
"Osećam se lepo kraj tebe"-reče dok mi je prstima prelazio preko vrata.
Krenula sam da mu odgovorim kako je i meni lepo,ali se u tom momentu nešto začu napolju.Uroš nervozno poskoči sa mog tela,te pridje prozoru.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Šta je to bilo?"-nervozno izgovorih,dok sam čaršavom prekrila svoje golo telo.
"Ne znam,moram da vidim"-navukao je samo donji deo crne trenerke preko bokserica,dok je gore ostao go.
Prišao je vratima i čim ih je otvorio,ispred je bio Luka.Očigledno da je krenuo da udje,sav uznemiren.Rukama sam stegla čaršav oko sebe,da mi slučajno ne spadne sa tela dok je on tu.Malo je me bilo sramota,jer je više nego očigledno da sam ispod ovoga naga.
"Gazda.."-reče,ali ga Uroš prekide.
"Šta se to čulo napolju?"-upita.
"Iz kola su pucali na nas...Bili smo ispred kuće..."-zadihano je govorio,ali ga Uroš ponovo prekide.
"Ko?"-reče,dok su mu se bore mrštilice nazirale na licu.I on i ja smo znali ko je pucao,mislim da je ovo pitanje bilo suvisno.
"Nikola i njegovi...ne odustaju..."-odgovori.
Od ovog momenta sam krenula da osećam neku dozu besa.Od ovog momenta sam znala da ako ostanem sa njim,da više nikada neću imati svoj mir i svoju slobodu i da ću stalno živeti u nekoj vrsti opasnosti.Koliko god da ga volim i koliko god da mi je teško da ovako nešto priznam sebi,znam da je ovo puka istina.
"Je l neko ranjen?"-upita ga Uroš,posle kratke tišine dok je navlačio na sebe prvu majicu koja mu je pala pod ruke.
"Od nasih sva sreća niko,ali mislim da smo nekoga od njihovih ranili"-govorio je dok je pratio Uroševe pokrete i poglede.
Očima mu je dao znak da izadje iz sobe,te je i on krenuo za njim da izlazi.
"Uroše...stani..."-rekoh,te se on okrenu i udje ponovo u sobu.
"Reci"-blagim tonom reče.
"Ne mogu ovako...Je l ti vidiš šta se uporno desava.."-izgovorila sam i videla veliku dozu nervoze na njegovom licu.
"Saro....molim te..Razgovaraćemo posle,moram sada da popričam sa momcima o ovome što se desilo"-trudio se da zvuči smireno,ali znam da je buktio iznutra.
"Ali.."-prekinuo me je.
"Imaj malo razumevanja..Vraćam se brzo"-izgovorio je i iste sekunde izašao iz sobe.
"UFFF"-besno sam bacila na pod jastuk koji se nalazio pored mene.
Sklonila sam prekrivač sa sebe,i prišla ormaru te se obukla što pre.
Dva sata ranije
Dok su ostali momci koji obezbedjuju Uroševu kuću ćaskali medjusobno,on je iskoristio priliku da se malo udalji od njih,izvadi svoj telefon iz džepa i obavi jedan telefonski poziv.
Čekao je da se osoba sa druge strane slušalice javi i gledao pravo u kuću.
"Halo"-posle tridesetak sekundi,reče.
"Sećaš se našeg dogovora?"-upitao je,trudeći se da priča tiše.
"Da,sećam se.Je l se nešto dogodilo?"-zabrinutim tonom upita.
"Tek će,kada ti dodješ....Sada je pravi trenutak za to"-dodao je.
"Da li si siguran u to?"
"Siguran sam.Oboje su u kući još od sinoć.Ne izlaze."-rekao je,te se obazrivo osvrtao oko sebe strepeći da ga neko ne čuje.
