Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
"Hajde,idemo odavde"-čvrsto me je ščepao za ruku i povukao za sobom.Trčećim hodom smo krenuli ka izlazu.Ništa mi nije bilo jasno.
"Gde ćemo? Zašto me vučeš? Uroše molim te objasni mi šta se dešava,i zašto si onog dečka onako udario"
Izbezumnjeno sam ga pratila jer nisam imala snage da isčupam svoju ruku iz njegove.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Smiri se Saro,samo me poslušaj i požuri za mnom"-reče gledajući ispred sebe.Prišli smo dečku koji nam je parkirao auto.
"Gde mi je auto?"-upita ga povišenim tonom.
"Na parkingu je gospodine,sad ću Vam ga dovesti"-dečko se okrenuo i uputio ka tom parkingu,ali ga Uroš ščepa za ruku i zaustavi ga.
"Daj meni ključ,sam ću"-naredi mu,te mu dečko pruži ključ.
Požurio je ispred mene,uputivši se ka tom parkingu.
"Hvala"-ljubazno rekoh tom momku,jer mi se činio kao dobar mladić,te sam potrčala da stignem Uroša.
Brzo je spazio svoj auto,te smo ušli u njega.
Dao je nenormalan gas pre nego što sam uspela da se vežem,te zamalo nisam udarila glavom u šoferku.
"Veži se"-reče glasno te nastavi da brzo vozi.
"Molim te polako,čemu sve ovo?"-izbezumnjeno sam rekla dok mi je strah prolazio kroz telo.
"Prate nas"-reče hladno,gledajući u put ispred sebe dok je i dalje stiskao gas.
Ovo me je još više uznemirilo.
"Ko?"-rekoh i u tom momentu začu se nešto.Nešto je udarilo u nas auto.
"Šta je to bilo??"-rekoh dok mi se na licu video ogroman strah.Okretala sam se sa svih strana,pokušavajući da spazim ko nas to prati.
"Nikolini ljudi...Pucali su na nas."
Reče te skrenu u ulicu levo.Gume su nam zaškripale od brzine kojom smo skrenuli.Rukama sam jako stegla svoje sedište.
Pogledala sam u retrovizor i videla crni auto koji se približava nama.
"UROŠE IZA SU"-viknula sam.
"VIDIM SARO"-nervozno se prodrao.
"Da barem nisi ti sa mnom..."-promrmlja dok je gledao u svoj retrovizor i pokušavao da im odmakne.
Ponovo se začuo zvuk metka koji je udario u naš auto.
"Zašto nas ne ostave na miru?"-vrisnula sam i nisam skidala svoj pogled sa retrovizora,ne bi lih videla gde su.
"Već sam ti rekao.Gotovo je nemoguće izaći iz sveta podzemlja kada jednom zakoračiš"-davao je gas i trudio se da im što više umaknemo.
"Ja ne mogu da živim sa tobom ako se ovo nastavi.Ne želim da zauvek bude ovako"-rekoh dok mi je glas podrhtavao.Bila sam na ivici da zaplačem.
Zaćutao je na moje reči.Nije znao šta da kaže.Videlo se da je bio besan što je ovo čuo od mene,jer mu se definitivno moj stav ne dopada,a ja stojim iza toga i zaista ne nameravam da ga podržavam u kriminalnim radnjama.
Zavukao je ruku ispod svog sedišta i izvukao pištolj.
"Nećeš valjda.."-uplašeno rekoh,a on je iste sekunde otvorio prozor,izbacio glavu i pucao u njihov auto,iza nas.
Primetila sam da smo im se dosta udaljili,odnosno da je njihov auto ostao u mestu.
"Šta...?"
Prekinuo me je.
"Pogodio sam u gumu.Sada smo slobodni"-primetila sam olakšanje na njemu,a zatim i na sebi.
Uputili smo se ka kući.
Ispred kuće nas je čekalo par njegovih momaka.
"Gazda šta se des.."-reče jedan,ali ga Uroš prekide.
"Ništa,idi odvezi auto na popravku"-reče te mu baci ključ od auta.
Dao mi je ruku,te smo zajedno ušli u dvorište i u kuću.Zatvorio je ulazna vrata kuće,i okrenuo se ka meni.
"I,šta kazeš.. Nećeš živeti sa mnom zbog ovoga"-izusti,te stavi ruku na moj obraz.
"Neću"-kratko i jasno rekoh.
"Ako me voliš bićeš sa mnom i u dobru i u zlu"-ozbiljno dodade,ali sam ipak primetila taj mali smešak.
"Bila sam ozbiljna"-rekoh.
Uhvatio me je i podigao u svoje naručje.Krenuo je da se penje uz stepenice.
"Pusti me šta ti je"-rekoh uz smeh.
"Ne želim nikad da te pustim"-reče, te me obali na naš krevet.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
