Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Je l sigurno ukusno?"-upitah ga naslonjena laktovima na šank kuhinje,za kojim je on jeo pastu koju sam pripremila. Iskreno,nije mi bilo svejedno dok sam pripremala hranu prvi put za njega.Trema me je hvatala,plašila sam se da mu se neće dopasti.
"Mhm..."-odgovori te nastavi da halapljivo jede.
"Sigurno? Ne laži me"-bojažljivo sam dodala,dok sam ga pogledom pratila dok jede.
"Svega mi...kunem ti se,a sad uzmi i jedi i ti.Dosta si me posmatrala"-reče uz osmeh.
Sipala sam i sebi u tanjir.
"Zaista je dobro"-rekoh u sebi.
"Nikad mi ni jedna devojka nije spremila da jedem"-ozbiljno dodade.
"Pa kad si bio samo sa...znaš već kakvima"-rekoh uz prevrtanje očima.
Iskreno,čim pomislim sa kakvim devojkama sam ga vidjala sve ove godine,ne bude mi dobro.
"One su moja prošlost sada...A i oduvek sam takve devojke smatrao neozbiljnom zabavnom"-reče ozbiljno.
Pogledala sam ga,ali nisam želela ništa da odgovorim na ovo.
"Želim da izadjemo negde"-reče te uze moju šaku,prinese je svojim usnama i poljubi je. "Gde?"-zainteresovano upitah.
"Neka svi vide kakvu ja ženu imam"'-uhvatio me je za obraze i privukao svojim usnama.
"Ma je li? Sad me pustaš iz kuće?"-potrudila sam se da zvučim ozbiljno.
"Objasniću ti zašto nisam želeo da napustaš kuću..."-reče pognute glave.Delovao je tako fino i nevino,da mu poveruješ i pre nego što navede razloge.
"Baš bih volela da čujem"-dodala sam.
'Hajde idi se spremi..vodim te na večeru" ••••••• "Da nije malo previše?"-upitah ga,dok je on sedeo na našem krevetu iza mene,a ja sam posmatrala svoju vitku figuru i jako kratku belu haljinu koju sam obukla,u ogledalu ispred sebe.
"Za moj ukus je savršena...odnosno na tebi je savršena"-reče te ustade sa kreveta i pridje mi sa ledja.Ostavio je sitan poljubac na mome vratu i povukao cibzar,koji ja nisam mogla sama da zakopčam,do vrha.
"Jesi konačno spremna gospodjo?"-upita vidno nervozan jer me je čekao sat ipo vremena da se spremim.
"Uh..mislim da sada jesam"-popravila sam crveni karmin,ubacila ga u torbicu,te smo napustili spavaću sobu i krenuli dole.
"Daj mi ključ od Mercedesa"-Uroš reče dečku koji je stajao na kraju stepenica.
"Izvolite"
"Večeras nas dvoje idemo sami,ne želim da iko od vas krene sa nama"-dodade ozbiljno.
"Ali gazda...ranjeni ste..šta ako vam se opet nesto de.."-Uroš ga prekide.
"Dosta.Nema potrebe,rekao sam."
Dečko ponizno klimnu glavom.I dalje nisam shvatala ovaj strah ljudi u Uroševom prisustvu. Priznajem,ima taj samouveren stav i moć,ali ja sam ga uvek gledala samo kao jednog bogatog tatinog sina koji mi je slomio srce u mladosti. ••••••• Stali smo na semafor,ćutali i slušali muziku u autu.Osetila sam da je okrenuo glavu u mom pravcu i da je fiksirao pogled na mene.
"Prelepa si"-reče,a ja se toliko postideh na njegove reči,ali su mi isto tako i nenormalno prijale i dizale samopouzdanje. Samo sam okrenula glavu ka njemu i ljupko se nasmejah.
"Šteta što ranije nisam..."-zaustavio se i uozbiljio.Ovo je krenulo da me kopka.
"Šta to?"-zadržala sam pogled na njemu.
"Što ranije nisam sebi prizao da sam se zaljubio u tebe"-reče onako iskreno,iz duše.Leptirići mi proradiše u stomaku.Mislim da gorim.
Zaustavili smo se ispred jednog dobro poznatog restorana.Mojim vratima je prišao dečko.
"Izvolite lepa gospodjice"-nasmejala sam se na ovo "gospodjice",ali ipak nisam želela da ga ispravljam.Pružio mi je ruku da izadjem iz auta.
"Mi ćemo Vam parkirati auto,a vi uživajte večeras"-dodade drugi dečko,Urošu.Dao mu je ključ,a mi smo se uputili ka ulazu.
"Šta je onaj mladić ćaskao sa tobom?"-upita me dok smo prolazili kroz hodnik,pokušavajući da ne deluje previše ljubomorno.Ovo mi je zaista presmešno bilo.
"Nije ćaskao,samo mi je uputio kompliment"-rekoh.
"Šta to?"
"Isto što i ti malopre"-rekoh trudeći se da ne prasnem u smeh.
"Ma je li? On će tebe da naziva lepom?"-podigao je desnu obrvu.U ovom momentu smo ušli u restoran i pogledi ljudi su bili na nama.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Uroše pusti sad tu glupost,gde je naš sto?"-rekoh uhvativši ga ispod lakta moleći se da se što pre sklonimo sa "podijuma" restorana jer svi i dalje bulje u našem pravcu. •••••• Pisac p.o.v Parkirao je auto ispred zgrade i ušao u nju.Pozvonio je ispred stana broj 12.Čulo se koračanje i približavanje vratima,a zatim i otvaranje.
"Zdravo"-prvi reče on.
"Zdravo.Znamo se?"-zbunjeno dodade Nadja.
"Ne..Odnosno ja tebe znam,i mislim da možemo jedno drugome da pomognemo oko nečega"
Nadja podiže obrvu.
"Ne razumem te"
"Radi se o Urošu Vulevu...." -posle kratke pauze dodade "I njegovoj ženi". -ovo joj je privuklo pažnju.
"U redu.Udji"-skinula je katanac sa vrata i pustila ga da udje u stan.
