Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Naslonila sam se na ćošak vrata i gledala u njega.Suze su mi okvasile celo lice.Nisam imala snage da predjem prag i udjem kod njega.Drhtala sam od straha da mu se nešto ne desi.Ne bih podnela da se sad sve završi,jer naša ljubavna priča još nije ni otpočela.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Osećala sam grižu savesti što sam prvo Andreju priznala da volim Uroša,a ne njemu.Toliko sam zaljubljena u njega,a on to verovatno još nije shvatio.
Čula sam koračanje po stepenicama.Okrenula sam se i videla sam čoveka koji je očigledno bio doktor,i Andreja koji ga je dopratio do sobe.
Progutala sam knedlu kada sam ga ugledala i setila se današnjen poljupca i napastvovanja.Teorijski,ja sam Uroša prevarila sa njim,iako to nisam želela i sada me duša boli.
"Vi ste devojka?"-upita me doktor.
"Žena"-rekoh tiho,te obrisah suze o rukav.
"U redu.Prebacićemo ga u neku drugu sobu i operisati.Vi ne možete biti prisutni."-dodade a ja ga zbunjeno pogledah.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Operisati? Ovde u kući? Pobogu,zašto ne u bolnici ako je operacija neophodna"-izbezumljeno dodadoh,a on nije menjao izraz lica.
"Objasniće Vam to neko drugi.Nemamo sada vremena za priču,metak mora da se izvadi iz tela."-ušao je u sobu i prišao mu. Dao je znak momcima da ga podignu i prenesu u manju sobu pored,u kojoj niko ne boravi.
Stajala sam na istom mestu,pored vrata i nisam mrdala.Posmatrala sam kako ga prenose.Toliko mi je čudno da ga vidim ovakvog.On je bio oličenje neustrašive i nedodirljive osobe,za koju se smatralo da mu se ovo nikada ne bi dogodilo.Ima ogromnu moć,bogatstvo i mnogo ljudi oko sebe. Gledati ga sada,ovakvog bespomoćnog,osnesvešćenog je užasno čudno i neshvatljivo.
Posle par minuta stajanja i razmišljala,shvatila sam da se Andrej nije ni pomerio od mene.Sve vreme je bio tu pored,i pratio me pogledom.Okrenula sam se ka njemu.
"Da li znaš šta mu se dogodilo?"-upitala sam ga,iako mi se njegova faca sada gadi,ali niko drugi nije bio prisutan.
"Ne znam.Znam da je odjurio nekuda"-dodade ravnodušno.
"Zašto nisi išao sa njim? To je tvoj posao"-povisila sam ton.
"Nije hteo da idem sa njim,i smiri se,molim te.Lepša si kada si nasmejana"-odgovori,gledajući me ravno u oči.Ovo me je razbesnelo.
"Ti u ovoj situaciji pričas o mojoj lepoti? -podigla sam desnu obrvu vidno iznervirana.
"Nemoguće je ignorisati tvoju lepotu"-približio se za jedan korak meni što me je i razbesnelo i uplašilo u isto vreme.Pitam se samo odakle mu ovoliko hrabrosti.
"Skloni se od mene.Molim te nestani"-rekoh glasno. U tom momentu,Luka je izašao iz sobe pored i pogledao u nas.Bilo mu je jasno da neka tenzija vlada medju nama.
Prišla sam mu i ostavila Andreja iza sebe.
"Luka molim te reci mi šta mu se dogodilo,niko mi ništa ne govori,poludeću."
Pogledao je prvo u Andreja,iza mene,pa je vratio pogled na mene i otpočeo.
"Išao je sam da se obračuna sa Nikolom.Pronašli smo ga ispred njegove kuće kako leži na zemlji pored svog auta"-reče,trudeći se da deluje što smirenije.
"Molim?"-uznemireno rekoh.
"On je išao da mu se osveti zbog mene? Kako sam glupa,nisam trebala da mu dozvolim da izadje iz kuće"-uhvatila sam se za glavu.
"Nemojte sebe da krivite,znate kakav je.Niko ne može protiv njega.Šta naumi to i uradi.Nije hteo da idemo sa njim"-stavio je ruku na moje desno rame.
"Šta doktor radi sad? Zašto ga niste odveli u bolnicu pobogu?"-uznemireno rekoh,te pogledah ka vratima te sobe.
"Bolnica nije sigurno mesto kada je rat klanova na snazi.Uvek je rizik da mogu doći i osvetiti se."
Njegove reči su me uplašile.
"Klanova? Kakvih klanova?"
Tek sam sada shvatila da ja nisam u braku samo sa biznismenom.On je zapravo i mafijaš.
"Uh...nisam to trebao da Vam kažem...Mislio sam da Vi...znate...to sve."-počešao se po glavi i počeo da se preznojava od nervoze.
