Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Pisac p.o.v Parkirao se ispred kapije i snažno zalupio vrata automobila za sobom.Krupnim koracima je uleteo u to dvorište i iz sveg glasa viknuo
"Nikola izadji da se obračunamo kao muškarci.Ja sam došao sam,a ti ako imaš malo hrabrosti,izaćićeš bez tih tvojih klovnova"-vikao je dovoljno jako da se čuje i unutar kuće.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Njegov izraz lica i stav su sve govorili.Bio je izuzetno odlučan i pun samopouzdanja.Delovao je smireno ali je iznutra goreo.Goreo za željom da se osveti za Saru.I sama njihova pomisao da je kindapuju bi ga razljutila,ali sada su postali krvni neprijatelji.
Posle par minuta,niko nije izašao.Ni traga ni glasa od obezbedjenja,a ni od Nikole,Uroševog neprijatelja broj 1.
"Znao sam da ne smeš,da si obična kukavica"-prodrao se i okrenuo.Krenuo je da izlazi iz dvorišta.Ubacio je ruku u džep i izvukao ručnu bombu koju je poneo sa sobom.
Bacio ju je na crnog lamborghini-ja koji je bio parkiran tik uz ogradu.Brzo se odmakao i za tren lamborghini je dignut u vazduh. Pogledom je pratio vatru i dim dok je dolazio do svojih kola.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Uhvatio se za kvaku od vrata,ali u tom momentu metak prostreli njegovo telo,te se srušio na zemlju.
Sara p.o.v Začulo se zvono na vratima,dok sam dekorisala tanjire.Znala sam da su to moji roditelji i iste sekunde sam osetila nervozu.Ne osećam se više kao pre,kao da više nemam emocija kada su oni u pitanju.Možda zvuči grubo,ali sam skoro sigurna da je tako.
Udahnula sam duboko,popravila haljinu koju sam imala na sebi i krenula ka vratima.Otvorila sam ih,i majka mi se bacila u zagrljaj.
"Dušo mojaa..."-reče te me čvrsto prigrli.
"Mama"-rekoh tiho.
Pozdravila sam se i sa tatom,te sam ih uvela unutra.
"Prelepa ti je kuća kćeri i sve si lepo dekorisala"-dodao je tata,a ja sam mu se blago osmehnula.
"A tek da vidiš kako smo mi uredili novu kuću...To nisam mogla ni da sanjam"-reče majka,a ja sam samo zaćutala. Da nije bilo mene i mog pristanka na ovaj brak,ta želja im se ne bi ispunila,ali nisam želela da započinjem raspravu.
"Moraš da dodješ da je vidiš"-dodala je,a ja sam blago kliknula glavom.
"Sedite..Uroša ćemo malo sačekati"-rekoh te pokazah rukom na njihova mesta za stolom.
"A gde je on?"-dodade majka.
"Izašao je nešto da obavi,brzo će"-trudila sam se da delujem uverljivo,iako nisam imala blage veze gde je on,kao i uvek.
"Kako ti je sa Urošem,je l ispunio obećanje koje mi je dao.Je l te čuva?"-upita tata.
"Čuva me tako što me je zatvorio i ne da mi da izadjem iz kuće"-pomislila sam,ali ipak nisam to htela da kažem na glas.
"Dobar je prema meni"-odgovorih tiho i staloženo.
Prošlo je celih sat vremena,a njega ni na vidiku.Više nismo ni imali tema za razgovor,te smo sedeli i gledali u naše čaše sa pićem i prazne tanjire ispred nas.
"Jesi sigurna da on nije zaboravio na večeru?"-upita tata,te ispi svoje vino.
"Ne,on ne zaboravlja"-rekoh te glasno izdahnuh.
"Hajde,ipak vi počnite sa jelom,sve se gotovo ohladilo...ne znam kada će on doći"
Počeli su sa jelom,a ja sam zamišljeno i zabrinuto buljila u svoju čašu. U tom momentu začulo se otvaranje ulaznih vrata,bez zvonjenja,kao i lupanje i buka.Svi smo se okrenuli i pogledali šta se dešava.
Ušla su četvorica Uroševih momaka i nosili su...njega.
Zaprepašćeno sa skočila sa stolice i viknula.
"Šta se desiloo??"-prišla sam i ugledala krv na njegovom ramenu.Nije bio pri svesti.Suze su same navirale.
"Moramo da ga odnesemo u sobu,evo sad doktor dolazi"-reče Luka te su ga odneli u našu sobu na spratu,a ja sam stajala u mestu,kao ukopana. Nisam imala pojma ni šta mu se desilo ni kako.
"Saro šta je sa Urošem? Ko ga je napao?"-reče tata.
"Ne znam"-rekoh te obrisah suze rukavom od haljine.
"Čime se to on bavi pa su ga ovakvog doneli?"-dodade majka povišenim tonom.
"MOLIM VAS IDITE. SAMO MI JOŠ ISPITIVANJE FALI U OVOM TRENUTKU.Ne znam,ništa ne znam.Nadam se da će biti dobro..."-ćutali su i gledali me bez reči.
"Molim vas idite...Javiću vam kako je..."-rekoh tiho ovog puta,a oni su klimnuli glavom.
Nisam ih ni ispratila,već sam se uputila gore da njega vidim.Čula sam samo da su se vrata otvorila i zatvorila,te sam znala da su otišli.
Prišla sam sobi,i već sa vrata videla krv.Bila je posvuda.Na tepihu,na posteljini,na jastuku.
