Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Budim se i ono što sam odmah osetila je topao vazduh iza mog vrata.
"Tu je"-rekoh za sebe.Odmah sam osetila tu spokojnost u sebi kada se on nalazi pored mene.
Pokušala sam da se polako isčupam iz njegovog stiska,ne bi li uspela da se okrenem ka njemu,u želji da ga posmatram kako spava.Jedino je tada miran i staložen,jedino tada mogu da uživam u njegovim crtama lica.
Osetio je moje mrdanje,te ga je to probudilo.Protegao se i protrljao oči,te kada me je spazio izbečio je oči.
"Zašto ti ne spavaš? I zašto me tako gledaš?"-fiksirao je svoje oči na moje.Glave su nam bile toliko blizu da smo jedno drugom osećali dah.
"Kako te to gledam?"-podigla sam desnu obrvu,i udobnije sam smestila svoju glavu na jastuk.Pratio je svaki moj pokret.
"Ne znam...lepo"-dodade smireno i vrlo tiho.Kao da ga je stid.
Ćutala sam.Nisam želela ništa da mu odgovorim na ovo.Pokušavala sam da držim svoje oči na njegovima,da ne izgledam onako kako se osećam.I dalje želim da krijem to.I dalje mi srce drhti i nemam hrabrosti da mu ga poklonim.
"Ovo mi se prvi put desilo"-dodade on posle kratke tisine.Nisam znala na sta tačno cilja.
"Sta to"-upitah zainteresovana za ono što će izgovoriti.
"Pa to da provedem noć sa ženskom osobom,da bude u mom zagrljaju a da je ni ne taknem...čudno"-reče sklanjajući pogled negde u stranu,zverajući po sobi.
"Zaista? I jel ti krivo zbog toga?"-malo je zapalio vatru u meni.
"Ne,nije.Bilo mi je prelepo svakako"-dodao je i ustao u sedeći polozaj.
Potrudila sam se da sakrijem svoj mali osmeh u kutku usana.Ne zelim da vidi da mi je ovo prijalo da čujem.Ćutala sam i nisam reagovala na ovo.
Zazvonio mi je telefon koji je stajao na noćnom stočiću,pokraj kreveta.
"Mama"-pročitala sam na ekranu.Odjednom sam osetila neku vrstu nervoze pomešanu sa ostalim osećanjima.Nisam je ni videla ni čula od venčanja.Setila me se.Moja majka me se setila posle mesec dana...
"Ko zove?"-bio je u sedećem položajtu,te se okrenuo i pogledao me.Primetio je da dugo zvoni a ja se i dalje ne javljam.
"Moja majka"-odgovorih tiho,te sam konačno uzela telefon sa stočića i prislonila ga uhu.
"Halo"-promrmljah tiho.
"Ljubavi moja.Danas ti je mesec dana braka"-reče veselo,ali nije uspela da izmami osmeh na mome licu.
"Da,jeste.Setila si se svoje ćerke"-rekoh,a zatim sam uhvatila Urošev pogled na sebi.Slušao je razgovor i začudjeno me gledao.
"Mila moja,bila sam u velikim obavezama.I ja i tvoj tata.Selili smo se u novu kuću i sredjivali novi dom"
Na par sekundi sam ućutala.
"Novu kuću? Kakvu novu kuću?"-sada sam ja pogledala u Uroša i pratila njegovo ponašanje.
"Uroš ti nije rekao? Njegov otac nam je kupio novu kuću.Bolju,veću,lepšu..."-dodade veselo.
"Baš lepo.Dobili ste šta ste želeli"-rekoh,ali je ona iskulirala moje reči.
"Dolazimo kod vas večeras mila moja.Da te vidimo i da proslavimo vasih prvih mesec dana braka.Jel nas primate?".
Prevrnula sam očima i glasno izdahnula.
"U redu,dodjite"-dodadoh,te sam zavrsila poziv.
Bacila sam telefon na krevet,pored sebe.Sve vreme nije sklanjao poged sa mene.
"Zasto mi nisi rekao da je tvoj otac kupio kuću mojim roditeljima?"-bila sam mrtva ozbiljna.
"Izvini skroz sam na to zaboravio"-dodade,te je ustao i počeo da se oblači.
"To je baš nebitna stvar jel?"
"A sto se ti ne cujes sa svojim roditeljima? Mogla si to i od njih da čuješ mnogo ranije"-dodade pomalo iznerviran.
"Gde ćeš sad?"-rekoh nervozno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Moram da završim nešto što je započeto"-reče,te izadje iz sobe zalupivši vrata za sobom. _________________
Ljudi nije me bilo dugo,pisem vam iz bolničke sobe.Nekako sam uspela da se skoncentrišem i napišem ovoliko.Nije mnogo,s obzirom koliko me dugo nije bilo,ali vremenom ću više moći da pišem.Nadam se tome.
Držite mi prste da intervencija prodje kako treba.💜💞🫶
