ŽIGOLO

1. poglavlje

                              ***

Nekoliko sati ranije

Telefon mi se usijao od poziva i poruka, ali ne reagujem. Besna sam, ljuta, tužna i žestoko povređena. Šokirana sam. Zgađena, takođe. Verujem da bih mogla da pronađem još hiljadu i jedno osećanje u sebi, ali se ne usuđujem, jer me glava već neizdrživo boli, a lice mi je vrelo i natečeno od suza.

Zvala sam firmu i rekla da mi je nešto iskrslo i da neću doći danas. To je valjda prednost toga kad imaš svoju firmu, ali je i prokletstvo, jer te onda, baš kao i mene sad, zivkaju svaki čas.
Ne odgovaram. Ne javljam se.
Zvala me je mama, drugarica i još nekoliko nepoznatih brojeva, a zvao me je i Stiven Mejbruk, moj sada već bivši verenik.
Samo njegovo ime na ekranu mog telefona nateralo me je da sočno opsujem dok su vrele suze bola ponovo počele da mi se skupljaju u očima. Nisam htela da plačem. Svesna sam da on ne zalužuje ni jednu moju suzu, ali nisam mogla da prestanem.

Imali smo lep i uređen život. Čekala nas je blistava budućnost, a onda se sve raspršilo kao mehur od sapunice.
Zahvaljujem Bogu što sam saznala na vreme. Mogli smo da budemo u braku. Mogli smo da imamo decu. Mogla sam da nikad ne saznam, a saznala sam onda kada su saznali i svi drugi.

Probudila sam se kao i svakog jutra spremna da započnem novi radni dan. Volim da se probudim ranije i u tišini svog stana popijem prvu jutarnju kafu. Stiven je zbog posla bio van grada, a kad je takva situacija bila u pitanju uvek sam čekala da se on meni javi, jer nisam želela da ga zovem dok je na sastancima.

Iako je prošlo tek nekoliko sati otkako je moj život doživeo krah pouzdano znam da ću se i u dubokoj starosti, ako je doživim, sećati trenutka kada je sve otišlo dođavola!

Sedela sam u fotelji u dnevnoj sobi i pila kafu iz svoje omiljene šolje. Iskoristila sam vreme da pregledam uzorke materijala za draperije za kuću koju koju trenutno uređujem. Ja sam dizajner enterijera i beskrajno uživam u svom poslu tako da mi nije teško da svoje slobodno vreme utrošim na nešto vezano za posao.
Bila sam izgubljena u bojama i teksturama materijala kada mi je zazvonio mobilni telefon. Ime moje najbolje drugarice Eli pojavilo se na ekranu i ja sam se javila ne očekujući da ću je čuti tako uznemirenu.

- Mona! Mona, jesi li videla?! - pitala je gotovo panično.
- Šta?! Šta se dešava? Šta ti je? - pitala sam odjednom uplašena da joj se nešto loše desilo.
- O, Bože... Izvini! Nije trebalo da te zovem ovako! Ti... Ti još uvek ne znaš. Ja... - iznenada se spetljala svesna da je pogrešila, ali ja i dalje nisam znala o čemu se radi.
- Šta? Šta ne znam? Šta je bilo, za ime sveta?! - viknula sam da joj povratim fokus.
- Slušaj, Stiven... Stiven je umešan u gadan skandal... -
- Kakav skandal? - pitala sam osećajući kako strah u meni vrtoglavo raste.

Nisam znala o čemu se radi, ali sam se ipak bojala. Suludo, ali istinito.

- Uđi na internet. Sve stranice bruje o tome i bolje je da sama pročitaš nego ja da ti pričam. Doćiću čim uspem da pobegnem sa posla. - rekla je, a ja sam u njenom glasu jasno čula utehu koju je želela da mi pruži.

Zašto, htela sam da pitam sada već strepeći, ali sam je ipak samo pozdravila i prekinula vezu.
Bilo je potrebno da samo stisnem jednu ikonicu i dnevne aktuelnosti ređale su se u prozorčićima preko celog ekrana. Na vrhu te predugačke liste bila je vest koju sam tražila.

Stiven Mejbruk uvučen u seks skandal!

Usta su mi se momentalno osušila iako mi je mozak uoporno ponavljao da je to verovatno neka izmišljotina žute štampe i da je naslov sigurno izvučen iz konteksta koji nema veze sa onim što se prvobitno sugeriše.
I baš kada sam htela da kliknem kako bih otvorila tekst Stivenovo ime se pojavilo na ekranu. Pozivao me je, a ja sam shvatila da ne želim da se javim dok ne pročitam tekst. Nisam mu odbila poziv već sam prosto sačekala da on prekine, a onda otvorila tekst za koji se vrlo brzo ispostavilo da je istinit od reči do reči.