Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
"Jovane,idi u drugi auto.Sara i ja ćemo biti sami"-dodao je Uroš,te je Jovan klimnuo glavom i ušao u auto pored.
Ugrizla sam se za donju usnu kada sam čula ove reči.Opet su počela da bukte razna osećanja u meni.Seo je u auto,upalio ga i krenuo bez da me pogleda.
Posle nekoliko sekundi,okrenuo je svoju glavu ka meni.
"Jesi dobro?"-upita me,a ja sam osetila neku dozu zabrinutosti u tom glasu.Nikada do sad nije bio ovakav.Sad mi je izuzetno čudan i drugačiji nego inače.
"Dobro sam"-odgovorih toliko tiho,da sam jedva i ja čula svoj odgovor.
"Da vidim"-reče,te krenu da me uhvati za ruku,ali sam je izmakla pre nego što je pipnuo.
"Proći će"-rekoh,te sam držala svoje ruke podadje od njega,pokušavajući da sakrijem tragove kanapa koji su se jako usekli u moju kožu.
"SARO DAJ MI DA VIDIM"-prodrao se toliko da sam iskreno poskočila od straha.Polako sam prinela svoju levu ruku k njemu.
Nežno me je uhvatio za zglob i gledao u moju ruku.Njegov izraz lica me je plašio.
"UBIĆU GA"-viknuo je,te mi je pustio ruku.Vratio ju je na volan i dao gas najviše što je mogao.
"Polako,smiri se"-rekoh nakon što mi se telo zabilo nazad,u sedište.Svoju glavu sam zabacila na naslon od sedišta i čvrsto zatvorila oči.Imala sam ogroman strah od brze vožnje,jer znam da je moja jadna pokojna tetka nastradala tako što ju je neki manijak,koji je prebrzo vozio,udario i ubio.
"UROŠE PRESTANI DA DIVLJAŠ,PLAŠIM SE!"-viknula sam te sam osetila njegov pogled na sebi.Auto se postepeno usporavao.
"Ja brzom vožnjom izbacim bes"-odgovori oštro i hladno.
"Kad si sam radi šta hoćeš,ja ne želim da učestvujem u saobraćajnoj nesreći"-rekoh te sam izašla iz auta,jer smo upravo stigli ispred kuće.Krenula sam ka ulazi u kuću,dok je Uroš bio nekoliko metara iza mene.
Andrej je potrčao ka Urošu,vidno uznemiren.
"Gazda,mogu da objasnim šta se desilo..Ja je nisam pustio..."-zamuckivao je od straha.Ja nisam želela da prisustvujem konverzaciji te sam ušla u kuću.
"Ne moraš ništa da mi objašnjavaš.Neću te kazniti.Samo od sad će neko drugi paziti kuću,a ti ćeš ići sa mnom"-čula sam iz daljine.Bio je smiren,za divno čudo.A kako i ne bi,kad je izbesneo na putu.
Popela sam se na sprat i ušla u spavaću sobu.Iskreno,osećala sam se sigurno u ovoj kući.Kao da je ovo moj novi dom,i to tek sad shvatam,nakon što sam bila kindapovana.Osećam se kao da sam baš na mestu na kojem trebam biti.
Otvorila sam svoj ormar i radosno prešla prstima po spavaćicama koje su bile na ofingerima.Izabrala sam jednu,te sam je ponela sa sobom u kupatilo da se sredim.
Nakon pola sata provedenih u kupatilu,izašla sam,te je u istom tom trenutku Uroš ušao u sobu.Naravno,sa sve odmeravajućim pogledom.
"Došao sam samo da te pitam da li ti nešto treba?"
Odmahnula sam glavom.
"Dobro onda,ja odoh..mislim biću dole..."-nije mi zvučao uverljivo.
"Ne,neće biti dole u kući.Otićiće negde,a ja ću spavati.."-pomislih,te sam mu prišla.
"Nemoj da ideš,ostani ovde.Trebaš mi.Spava mi se,a ja hoću da me ti uspavaš"-dok sam govorila,hvatala sam njegove začudjene poglede,ali se trudio da ih nekako prikrije.
"Kako da te ja uspavam"-reče,te sam ga uhvatila za ruku i povela za sobom ka krevetu.
"Lezi pored mene i češkaj me...ili mi pričaj neku priču...šta znam.Smisli nešto"-rekoh,te sam se smestila u krevet i čekala da on dodje pored.
Legao je pored mene,ali malo više,tako da sam bila u visini njegovog ramena.Spustila sam svoju glavu na njegovo rame i udobno se smestila kraj njega.Stavio je svoju šaku u moju kosu,te me je češkao,ali je zapravo mrsio.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Usne su nam bile preblizu,ali nisam davala sebi da razmišljam o tome ili da bilo šta učinim.Time bih samo razbuktila svoja osećanja,a sutra bih verovatno bila razočarana.Ovako je bolje.Ovako smo mirni oboje.Nadam se.
Pisac p.o.v
Ispred kuće mladog Uroša,u ćošku dvorišta,razgovarali su njegovi zaposleni,Andrej i Luka.I to vrlo tiho,reklo bi se u tajnosti.
"Veruj mi ovako je bolje,da se naljutio i da te je kaznio,ko zna šta bi ti uradio.Ovako,samo ti je promenio mesto na kome ćeš obavljati dužnosti"-smireno reče Luka.
"Ali ti ne shvataš.Ovim naredjenjem kao da me je ubio.Više neću moći da je gledam svaki dan.Bolje da me je ubio,nego što me je lišio Sarinog okruženja"-odgovori mu vidno potrešen Andrej.
