Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Sara nije ni slutila da je još neko video njen postupak.Neko ko skriveno,ali pomno prati ko ulazi i ko izlazi iz ove kuće,ovog dvorišta.
"Evo je...konačno.."-reče ćelavi dečko koji je sedeo u crnoj G klasi naslonjen laktom na prozor.
"Pali kola šta čekaš.Za njom!"-cimnuo se na grub glas čoveka kraj njega,te ga je odmah poslušao.
Iako mu je ona u početku malo umakla,jer je bežala od Uroševog čoveka,brzo ju je stigao i bio tik uz nju.
"Moram ovo da javim gazdi"-reče tamnokosi čovek koji je sedeo na suvozačevom mestu.
Izvadio je svoj telefon i brzo pozvao.
"Gazda,imamo novosti.Uroševa lepotica koju krije konačno je izašla,mada pre bih rekao pobegla.Upravo je pratimo,iza nje smo."
Par sekundi je ćutao.
"Ali gazda,ne možemo sad.Bukvalno se nalazimo u centru grada."
Klimao je glavom i slušao šta mu on priča sa druge strane slušalice.
"U redu..Uradićemo tako"-prekinuo je poziv.
"I? Šta sad?"-upita ćelavi momak za volanom.
"Ništa,pratimo je.Ne možemo to da uradimo u sred grada,pred ljudima.Moraće da skrene negde van grada,ili negde gde nema toliko ljudi"-objašnjavao je dok su mu oči bile fiksiranje na automobil ispred njih u kome se nalazila ona.
"A šta ako ne bude išla negde dalje?"-reče dečko koji vozi.
"Ne brini ti ništa..Kad tad,biće naša."-nazirao mu se osmeh u kutku usana. •••••••
Sara p.o.v
Parkirala sam se ispred Mileninog stana,te sam je nakon par sekundi ugledala kako trči ka autu i doslovno uskače u njega.
"Ludačo kako si pobegla?"-upitala me je uz osmeh,te smo se zagrlile i poljubile.
"Ne pitaj me ništa,imam osećaj da ću na ovaj ili onaj način da zažalim zbog ovoga,ali nisam više mogla da izdržim tamo.Morala sam da te vidim i da ti sve ispričam."-ponovo me je zagrlila.
"Predlažem da idemo u onaj novi restoran van grada,da se lepo ispričamo.Ako sednemo negde ovde u centru svi će želeti da čuju razgovor žene Uroša Vuleva i njene drugarice"-pogledala sam je i razmišljala par sekundi.
"Možda si i u pravu."-upalila sam auto i skrenula u sporednu ulicu,te smo se uputile van grada. •••••• "Vidiš li isto što i ja?"-reče ćelavi momak za volanom.
"Vidim.Upalila je desni žmigavac i izlazi iz grada."-osmeh mu se nazirao.
"Idealan trenutak.Mislio sam da ćemo se malo pomučiti,ali mala nam je olakšala."-dodao je.
Pratili su je,ali ovog puta su držali malo odstojanje i nisu bili tik uz sivi porše,ali su je jasno videli. ••••••• "Koliko još?"-upitala sam je dok smo se vozile autoputem.Sa naše leve i dnesne strane nije bilo apsolutno ničega,sem praznih livada.
"Još dva kilometra"-odgovorila mi je nakon što je pogledala u mapu na telefonu.
U tom trenutku,crni mercedes nas je brzinom svetlosti pretekao i stao ispred nas,tako da nam je preprečio put.Nisam znala o čemu se radi,ali sam naglo zakočila da se ne bi spucala u taj auto.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Šta je ovoo?"-Milena uznemireno vrisnu.Nisam imala odgovor na njeno pitanje.
Izašla su dva momka iz tog auta,jedan ćelav drugi crnokosi i koračali ka nama.Nas dve smo mirno sedele jer nismo znale šta se tačno dešava.
Crni lik je prišao mojim vratima i otvorio ih,a drugi prišao Mileni.
"Ko ste vi?"-drsko upitah nakon što me je uhvatio za lakat i krenuo da izvuče iz auta.
"Tvoje nije da postavljaš pitanja nego da kreneš sa nama.I jedan mali besplatan savet,ako ne želiš da budeš povredjena bolje ti je da se ne opireš nego lepo i fino podješ sa nama.Nećemo ti ništa ako tako učiniš."
Ostala sam zbunjena nakon ovih reči i nisam znala šta tačno da učinim.Okrenula sam glavu ka Mileni koja je mirno stajala,ćutala i gledala ka meni dok ju je taj drugi momak držao za ruke.
