Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Njih dvojica ušla su u Urošev stan,koji je izgledao ni manje ni više kao da je atomska bomba pala na njega.Videlo se da ovde živi muškarac koji nikad ništa u životu nije sredio ili očistio.
"Ispao si iz forme,ne piješ više kao nekad"-Ilija se smejao dok je tražio Uroševe zalihe pića po stanu.
"Ne pije mi se,sve je postalo dosadno,i ovi izlasci."-bacio se ledjima na krevet.
"Vidim baš ti se ne pije više,nestalo ti je svo piće koje si imao ovde u stanu"-gledao je u otvoren frižider i imao razočaranu facu.
Uroš se pridigao iz ležećeg položaja i pogledao u njega.
"Uff..zar je moguće da tu nema više alkohola..znaš koliko sam para dao za onu zalihu pića"-uhvatio se za glavu i ponovo se bacio nazad na krevet.
"Uroše Nadja me zove deseti put i piše mi..želi da te vidi,da dodje ovde.Kaže da nisi bio sa njom nekoliko dana"-gledao je u telefon i čekao njegov odgovor.
"Ne želim da je vidim.Ne treba mi niko,hocu da budem sam."
Ilija se nasmejao na glas.
"Ti? Sam? Ti uvek imaš neku"
"Sad mi ne treba ni jedna.Reci joj da zaboravi na mene"-i dalje je ležao držeći se za glavu.
"Možda zato što si se zaljubio u Saru"-nasmejao se i šutnuo praznu flašu koja se nalazila na podu.
"Nisam i ostavi me hoću da spavam"-nervozno je rekao te je uzeo jastuk i stavio ga preko svog lica.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Dobro,idem ja..Vidimo se,zaljubljeni čoveče"-krenuo je ka vratima,a Uroš je uzeo jastuk koji mu je bio na glavi i njime ga je gadjao.
Čuo se samo smeh i zatvaranje vrata stana.Jastuk kojim ga je gadjao ostao je na podu kraj vrata,a on je zaspao obučen.
Sara p.o.v
Probudila sam se,i prvo što sam uradila je da sam se okrenula ka drugoj polovini kreveta.Nije bio tu.Nije spavao noćas ovde.
"Phh šta si očekivala"-rekoh na glas sebi uz prevrtanje očima.
"Ne znam ni što svako jutro proveravam da li je tu,kad znam da neće ni biti"-ponovo rekoh sebi na glas te sam odlučila da ustanem.
Izgubila sam svaku nadu da će se desiti nešto izmedju nas.Iako sam ga mrzela,tajno sam priželjkivala da se nešto dogodi,ali ništa.Bukvalno ništa.Moj jučerašnji poljubac mu ništa nije značio,čim sam i ovu noć provela sama u njegovoj kući. Neću zavaravati sebe time što mi jeste uzvratio poljubac,odnosno nastavio da me ljubi par trenutaka,jer njemu ljubljenje ne pada teško.On može svaku tako da ljubi,a ja ne želim da mu budem kao svaka druga.
Ovo je pravi trenutak da nekako pobegnem odavde jer razlog da 'dobrovoljno' ostanem ovde više nemam.Možda sam ja samo previše verovala u bajke i nadala se da će se on zaljubiti u mene iako me nije svojom voljom oženio,ali očigledno je da se to neće desiti.
Obukla sam svetlo plave farmerke i belu majicu.Izašla sam iz sobe i samo ponela svoj telefon sa sobom.Otkucala sam Mileni poruku.
"Budi spremna,dolazim po tebe."-zaključala ssm telefon i stavila ga u džep od farmerki.
Sišla sam dole i nakon što sam shvatila da nikog nema u prizemlju,izašla sam ispred kuće.Andrej je stajao ispred vrata,a na stolu pored njega nalazio se neki ključ od nekog automobila. Odmah sam sklonila svoj pogled sa tog ključa da on ne bi uhvatio moj pogled i shvatio da nešto smeram.
"Dobro jutro gospodjo.."-ljubazno mi se osmehnuo.
"Dobro jutro Andrej..Ima li koga ovde,osim tebe?"-trudila sam se da zvučim skroz normalno.
"Ne,ovde smo samo vi i ja.Zašto pitate?"-dok je govorio,ja sam pogledom prelazila preko velikog dvorišta i autima koji su bili ispred dvorišta,ali na vidiku nije bio ni jedan Urošev majmun.
"Idealan trenutak"-pomislih.
Brzo sam razmišljala i shvatila da mogu da iskoristim Andreja i njegovu naklonjenost ka meni.Od prvog dana sam videla kako me gleda i znam da će učiniti dosta toga za mene,iako mu do sada ništa nisam tražila.
"Možeš li da odeš do sobe i da mi doneseš moj kupaći,zaboravila sam da ga ponesem.Na krevetu je"-rekoh uz ljubazan osmeh,a on je klimnuo glavom i prešao pogledom preko mojih grudi.
"Naravno..sve za vas"-ušao je u kuću i čula sam kako se penje stepenicama.
"Savršeno"-tiho rekoh te sam ščepala ključeve od auta sa stola i potrčala ka parkingu ispred dvorišta na kom se nalazilo nekoliko automobila.
"Uuuff koji li je"-pomislih ali sam ugledala logo poršea na ključevima te sam prišla jednom sivom poršeu i uspela da ga otključam.
"Više sreće nego pameti"-rekoh sebi te sam brzo ušla u auto i upalila ga.Bacila sam pogled ka kući i videla Andreja kako izlazi iz nje,te je odmah shvatio da nema ključeva na stolu i krenuo da trči ka meni.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Brzo sam dala gas i nekako uspela da mu pobegnem.Ostao je iza mene,u prašini i dimu od auspuha.
