Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Iz prve nisam želela da poslušam njegovu naredbu da se sredim za večeras,ali sam shvatila da je to način da konačno izadjem iz ove proklete kuće u kojoj me drži zatvorenu.
"Ko zna kad ću ponovo izaći odavde" -rekoh sebi uz prevrtanje očima, te sam ustala sa kreveta i prišla ormaru. Nisam bila skroz sigurna kako da se obučem za koktel,ali sam želela da se sredim.Da blistam.Platiće mi za svoje ponašanje.
Izvadila sam skroz usku belu haljinu do kolena koja bi jasno isticala moju figuru i obline.Imala je i rukave koji su mi bili potrebni da sakrijem tragove njegovog nasilnog ponašanja.
"Savršeno"- tiho rekoh,te sam haljinu bacila na krevet i tražila cipele i torbicu koje ću uklopiti uz nju. •••••• Pisac p.o.v
Kuća je bila opasana visokom ogradom,te se nije moglo videti šta se zbiva u dvorištu,a pogotovo ne u toj kući.U kući se nalazilo 10 muškaraca koji su sedeli za velikim drvenim trpezarijskim stolom.
Na čelu je sedeo on,jedan od kriminalaca na samom vrhu podzemlja i najveći neprijatelj bogatog Uroša Vuleva.
"Hoćete mi reći da ne znate koga je oženio Uroš Vulev?" -reče dubokim,hrapavim glasom.
"Nije nam poznato ko je ona" -odgovori jedan.
"Zar je to moguće?"- upitao je on dok je zamišljeno gledao u stranu.
"Znamo samo da je zatvorio u svoju kuću i da je ne puštaju samu odatle." -dodade drugi.
"Aaa takoo..." -zastao je na par trenutaka i razmišljao "Istražite to još..siguran sam da ću u jednom trenutku sresti gospodju Vulev."
Svi su se smejali nakon ove rečenice,a taj smeh nije delovao ni malo naivno. Čini se kao da će rat klanova ponovo biti na snazi. •••••• "Jesi spremna?" -upao je u sobu bez kucanja,nisam čak ni korake čula.Poskočila sam od straha.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Prepao si me..Možeš barem da kucaš"- rekoh iskreno "Šta da sam bila gola?"-dodala sam.
Iskulirao je ovo,ali ne i moj izgled.Primetila sam koliko mu se pogled zadržao na haljini koju sam obukla.Skroz zatvorena,a skroz je naglašavala moje obline.Ništa bolje od toga,ili pak gore.
"Jesi spremna?"- ponovio je svoje pitanje i zverao okolo po sobi. Mislim da se trudio da ne gleda u mene,ali on je tako misteriozan da to ne mogu sa sigurnošću znati.Ah mrzim to.
"Spremna sam" -rekoh te sam se okrenula i uzela torbicu sa kreveta.
Otvorio mi je vrata i pustio da prodjem te ih je zatvorio.Spustili smo se na prizemlje,a on je sve vreme ćutao. Andrej mu je dodao ključeve od auta,te smo izašli iz kuće.
"I,gde je ta koktel zabava?" -upitala sam kad smo se smestili u auto jer nisam mogla više da izdržim to njegovo ćutanje.Iako nije bio osoba sa kojom bih baš volela da razgovaram,primorana sam da provedem ovo vreme sa njim.Mislim da se polako opuštam u njegovom prisustvu i da taj strah pomalo nestaje.
"U Emporiu" -reče ne sklanjajući pogled sa puta.
"Znaći vraćamo se na mesto zločina"- tiho sam rekla uz mali osmeh,a on je ćutao i fiksirao svoj pogled ka napred. Možda nije čuo,a možda samo nije želeo ništa da kaže,kao u većini slučajeva.
Stigli smo i izašli iz auta,a on je dao ključeve radniku da parkira auto.Glasno sam udahnula i pogledala ka njemu,a on mi je pružio svoj lakat te sam se uhvatila za njega.Ćutali smo dok smo koračali ka unutra.
Prišao nam je bračni par sa osmesima na licima.Bili su otprilike u srednjim tridesetim godinama.
"Dobro došao Uroše.Čast mi je da upoznam tvoju gospodju" -rukovali smo se,a ja sam im uputila kratak prijatan osmeh.
"Prelepa ti je žena Uroše" -reče žena.
"Hvala" -naravno,odgovorio je kratko i jasno kao i uvek🙄.
